X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
ИСКРЕ ПРАВОСЛАВЉА | 24/07/2013 | 14:14

ИСКРЕ ПРАВОСЛАВЉА- 20. 07. 2013. МАНАСТИР ОСОВИЦА

У недјељу 21. јула у манастиру Осовица у Епархији бањалучкој одржан је црквено- народно сабор. Том приликом епископ бањaлучки господин Јефрем освештао је капелу Светог Николаја Мирликлијског. Свете архијерејске литургије служила су три епископа СПЦ- еписоп бањалучки Јефрем, епископ сремски Сава, и еписком банатски Никанор.

 О МАНАСТИРУ ОСОВИЦА

Подно планине Мотајице смјештен је манастир Осовица кога су, прије готово десет година, открили археолози из Градишке, када су наишли на његове прве трагове. Према налазима археолога манастир Осовица изграђен је у области жупе Усора, са почетка 14 вијека, која је тада била под влашћу Владимира Другог, сина Стефана Драгутина.

У неким књигама које су штампане у Венецији, манастир Осовица се помиње 1570. године, а у другим изворима помиње се 1612. године када се помињу рукоположења свештеника у овом манастиру. Такође постоје и списи у којима се говори о времену липљанског старца Јевросима и часног осовичког игумана Христофора.

Приликом истраживања археолози су пронашли и ствари које нису црквене, али могу да указују да је овдје манастир био и прије владавине краља Драгутина”и постанак овога манастира повезује се са манастиром Грачаницом, који је освећен 1321. године, дакле само девет година касније.

Иначе, према предањима, манастир је први пут рушен почетком 16. да би крајем 17. вијека у потпуности био уништен и било је врло мало наде да ће икада бити обновљен.

Судбина манастира Осовица уско је повезана са манастиром Ступље, смјештеног на данашњој граници прњаворске и челиначке општине, јер су заједно пострадали у рату, који је у то вријеме вођен између Аустрије и Турске. Након разарања манастира, простор јужно од ријеке Саве, махом су населили муслимани, који су протјерани из Славоније и Мађарске.

Према предањима турски капетан је продао камен разрушеног манастира неким Хрватима у Славонски Кобаш. Са тим каменом зидани су подруми и куће, а када је на њих бацан малтер преко ноћи је једноставно нестајао са тога камена. А када је продат и последњи камен народ је мислио да је све готово и да ће бити затрт сваки траг постојања манастира. На сву срећу то се није догодило захваљујући првенствено владици бањалучком Јефрему и вјерницима. Они су најзаслужнији што данас, на поменутом манастирском посједу, ниче прелијепа духовна грађевина, коју, из дана у дан, посјећује све већи број људи из земље и иностранства.. Међу њима је велики број оних који долазе по здравље молећи се пред мироточивом иконом свете Богородице Тројеручице, која је многима већ помогла”