X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
РАЗГОВОРНИК | 29/07/2013 | 09:13

КАРАУЛАЦ, ТИХИ ЕРУДИТА

Поводом отварања Спомен-собе Мирослава Караулца у родном Мркоњић-Граду, о његовом дјелу говоре: академик Твртко Куленовић, критичар Предраг Матвејевић, пјесник Драган Колунџија...

 

 

Новим издањем Разговорника с разлогом указујемо на књижевника Мирослава Караулца, и на значај његовог дјела, недовољно награђеног – да тако кажемо – читалачком медаљом пажње! У Разговорнику се, као у некој надреалној Караулчевој причи, укрштају и два датума – осамдесет година од рођења у Мркоњић-Граду и двије године од смрти у Београду. Животни лук измеђуи тих датума савијен је у круг једног плодног и, и креативном смислу, бурног живота. Најављујемо и значајан догађај који задобива значај културолошког чина – отварање Спомен-собе Мирослава Караулца у Народној библиотеци „Мркоњић-Град“, другог августа. Тако се Караулац, у форми својих књига, враћа у завичај... О Караулчевом раду говоре: академик Твртко Куленовић, уредик Петру Крду, Драган Колунжија, Ненад Новаковић (у “Бесједи” објављена Караулчева књига...


Караулац је овако говорио о Андрићу и о настанку култне књиге “Рани Андрић”: “Радећи на 'Раном Андрићу' обишао сам сва места у којима је он био: Травник, Вишеград, Сарајево, Беч, Краков, даље – његове тамнице: Сплит, Шибеник, Марибор, затим места где је био дипломата: Париз, Марсеј... што ће рећи – обишао сам све што се могло обићи и срео стотине људи који су га знали, срео сам жену с којом је био у затвору, Мају Нижетић, која је имала тада преко деведесет година, и дала ми писма која јој је Андрић писао...”


О Караулцу говори академик, Твртко Куленовић: “Имам за Караулца један пасош, а то је мишљење Данила Киша. Он је био пријатељ Данила Киша, а то је једна сигурна препорука, бар за мене...”