X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
ЕУ И МИ | 06/12/2014 | 13:01

Систем социјалне заштите у БиХ (ВИДЕО/ФОНО)

Систем социјалне заштите у Босни и Херцеговини потребно је промијенити јер је финансијски нестабилан и неодржив. Према анализама Европске Уније у БиХ однос оних који раде и плаћају социјалне доприносе и оних који имају право на социјално-здравствену заштиту је чак један према пет.

Највећи број корисника су статусног карактера, односно добијају накнаде по основу стеченог статуса, а не на основу стварних потреба. Систем социјалне заштите у БиХ није ефикасан. Свега 30 одсто грађана задовољно је социјалним давањима. Према подацима Свјетске банке, БиХ се налази на зачељу листе, далеко испод сусједне Хрватске, Србије и Црне Горе. Према препорукама ЕУ, БиХ мора направити промјене да би заштиту имали они којима је потребна и који је плаћају.

Доц. др. Љубо Лепир, помоћник министра здравља и социјалне заштите Републике Српске у изјави за РТРС каже да се рјешења налазе у компромисним , конкретним механизмима.

„ Потребно је обезбиједити јединственост у административном праћењу социјалне накнаде, обезбиједити и дефинисати праг социјалне сигурности и што је веома битно уредити ефикаснији механизам управљања системом.”, изјавио је Лепир.

Систем је финансиран доприносима радника и новцем из буџета , половина из ентитетског, друга из локалних заједница. Међутим, ти трансфери су двоструко већи од средстава из осигурања у односу на просјек у транзицијским економијама. Три четвртине укупне потрошње, показују анализе, одлази на накнаде на основу статуса, а не категорији становника са стварним потребама.

”У оном што је заједничко, што је везано за основно функционисање једне особе у друштву као што су социјалне услуге, запошљавање и слично требало би да постоји одређена равноправност“, изјавила је за РТРС Оливера Мастикоса, национални координатор за побољшање положаја лица са инвалидитетом у области социјалне заштите у Републици Српској. Када би се ту изједначили , каже Мастикоса, то би било укидање дискриминације.

Према подацима Владе, Република Српска издваја 24 милиона КМ годишње за 80 хиљада лица. Овом износу треба додати и 55 милиона КМ по основу Фонда дјечије заштите те између 25 и 30 милиона КМ на нивоу локалних заједница.

Радомир Радмиловић, предсједник Удужења за помоћ ментално недовољно развијеним лицима у Републици Српској изјавио је за РТРС да су специфична категорија дјеца са потешкоћама у развоју и да су за ову категорију потребна значајна финансијска средства.

„Многи од њих нису остварили права која им припадају по закону, као што је право на туђу његу и помоћ, каже Радмиловић. Појашњава да се ради о двије групе. Прва добија 160 КМ, друга 80 КМ. Међутим, Радмиловић истиче да имају сазнања да поједине локалне заједнице то непринципијелно примјењују.

На потребну реформу система социјалне заштите указала је и Европска Унија која је у Споразуму за раст и запошљавање у БиХ ову област уврстила међу сет најважнијих реформи. Помоћ треба да буде усмјерена праведно и ефикасно. Тренутно је омјер радника и оних који имају право на здравствену заштиту један према пет што није праведно.

Комплетан видео погледајте овдје.

Комплетан аудио послушајте овдје.