latinica  ћирилица
ЕУ И МИ | 13/02/2015 | 10:17

Смањити пореска оптерећења на рад (ВИДЕО)

Како до нижих пореза на рад? Економска ситуација у Босни и Херцеговини је веома тешка.За опоравак и отварање радних мјеста потребно је смањити пореска оптерећења на рад ,односно намете привреди. Међу препорукама Споразума за раст и запошљавање ЕУ за БиХ налази се и сет реформи тржишта рада да би се олакшало пословање и поправила клима за улагања.

Радник добија мало,послодавац плаћа пуно. На зарађену марку држави даје и до 90 фенинга, 70 за порезе, додатних 10 до 20 фенинга одлази на парафискалне намете показују истраживања. Због високих пореза не запошљавају нове раднике или их примају на црно што је сива економија која не ствара приход.

“Потребно је да се растерети привреда и омогући једноставније и јефтиније пословање привреде која ради“, изјавио је за РТРС Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе Републике Српске. Благојевић прецизира да би тиме створили услове да они који послују могу да прошире производњу и самим тим повећају број радника и постану атрактивнији за инвеститире.

Привредници су иницирали више мјера и предложили повећања неопорезивог дијела дохотка на ниво најниже плате те враћање пореза и доприноса на ниво прије економске кризе, доношење новог Закона о раду, али још нема детаљног програма растерећења привреде.

“Као послодавац нећу тражити нити дозволити да се Законом о раду ствара робовласничко друштво, али неке ствари треба мијењати“, изјавио је за РТРС Драгутин Шкребић, предсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске.

Шкребић сматра да радници не треба да страхују од новог закона него би нерадници требали да се боје новог Закона о раду за који вјерује да ће бити ригорозан ,али да ће штитити праве раднике.

Предузетници су обавезни током једне године доставити више од 150 различитих пријава и образаца. Да би пословали по закону значи да готово сваки други дан морају доставити документ.

Парафискални намети су накнаде које привредници и грађани плаћају за кориштење одређених добара или услуга. Из цивилног друштва упозоравају да нема евиденције ових оптерећења и да се већина користи као паралелни буџетски приход за функционисање скупог административног апарата

Адис Араповић, пројект менаџер организације Центри цивилних иницијатива (ЦЦИ) у изјави за РТРС истиче да је број од 400 парафикалних намета на малу економију неодржив и да треба бити заустављен, временом редукован и рационализован. „Дио ових парафискалних намета је неоправдан јер се заузврат не добија ништа“, истакао је Араповић.

Центри цивилних иницијатова (ЦЦИ ) покренуо је иницијативу за успостављање регистра парафискалних намета по свим нивоима власти у БиХ.

Смањење пореза отворило би друга питања попут извора из којих би власт надокнадила та средства. Повећање стопе ПДВ-а  је финансијски инструмент кориштен у неким земљама региона. Да ли ово рјешење може бити примјењено код нас с обзиром да је на снази stand by аранжман БиХ и ММФ до краја 2017 године. Од власти на свим нивоима очекују се конкретни кораци на провођењу препорука Европске Уније у Споразуму за раст и запошљавање.

Видео прилог можете погледати кликом на овај линк.