X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
ЕУ И МИ | 01/05/2015 | 14:42

Регионална сарадња земаља Западног Балкана (ВИДЕО/ФОНО)

Регионална сарадња и међусобно повезивање држава региона кључни су за дугорочну безбједност и просперитет Западног Балкана. Међу најважнијим је повећање нивоа економског развоја. Земље у процесу придружења Европској Унији уз рјешавање питања насљеђених из прошлости треба да унаприједе међусобну сарадњу и побољшају услове живота грађана.

Регион Западног Балкана биће транспортно и енергетски повезан у наредним годинама како би се подстакао опоравак и ојачала економска сарадња те створило што отвореније тржиште за улагања.Европска Унија је најавила милијарду евра из предприступних фондова за саобраћајну инфраструктуру.

“Циљ је да се усмјере сва средства и енергија укључујући и оно што Савјет за регионалну сарадњу уз помоћ и подршку ЕУ може да пружи на развојне програме и пројекте који ће повећати запосленост и бруто друштвени производ, изјавио је за РТРС Горан Свилановић, генерални секретар Савјета за регионалну сарадњу. „Свима је потпуно јасно да када је у питању придруживање ЕУ оно што долази за сваку од наших земаља јесте да нема говора да ћемо савладати цијели процес ако не унаприједимо ниво економског развоја.“,каже Свилановић.

Стратегија Југоисточна Европа 2020 Савјета за регионалну сарадњу као кључни економски документ предвиђа двоструко већи трговински промет региона са садашњих 94 на 210 милијарди евра, повећање БДП са 36 на 44 одсто европског просјека, отварање до милион радних мјеста повећањем стопе запослености са 39 на 44 одсто те броја високообразованих за 300 хиљада у оквиру радне снаге.


“На жалост ,нема претјеране сарадње на пројектима.Најважнији обим сарадње је трговински, у мањој мјери су то инвестиције, имамо размјене људи мање више на етничком нивоу“, изјавио је за РТРС Др Горан Николић, виши стручни сарадник Института за европске студије у Београду.


Игманска иницијатива већ годинама ради на побољшању интерпарламентарне и других облика сарадње између потписница Дејтонског споразума да живот, рад, школовање и друге активност грађана у региону учине лакшим и атрактивнијим. „Слободно кретање радника између Босне и Херцеговине, Хрватске, Србије и Црне Горе по узору на нордијски модел сарадње био би најбоље рјешење.

Александар Попов, директор Центра за регионализам у изјави за РТРС каже да је модел добар јер су оставили емоције по страни, а окренули се интересима. „И они би имали разлога да емотивно реагују на неке ствари, међутим они су кренули од својих интереса, од интереса својих грађана, а интерес грађана је да живе што боље,да могу да се слободно крећу, да се добро школују ,запошљавају и лијече, рекао је Александар Попов.

Понуда радне снаге у региону већа је од потражње, док је структура неповољна.С обзиром да ова област захтијева и међусобно усаглашавање законодавства у све четири државе, Игманска иницијатива указује на недостатак билатералних споразума о слободном кретању радника, усклађивање система образовања са тржиштем рада као и регионално планирање кретања радника.

Видео прилог можете погледати овдје

Аудио прилог можете послушати овдје