X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
ЕУ И МИ | 16/05/2015 | 14:28

Црна Гора и преговори са Европском Унијом (ВИДЕО)

Црна Гора је на половини преговарачког процеса са Европском Унијом. Кључна поглавља о правосуђу и владавини права отворена су прва и биће затворена на крају јер ова земља преговара према новом принципу. Темпо одређује политичка воља за реформе. И грађани и Европска комисија очекују резултате реформи.

Црна Гора је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском Унијом 2007 године.Три године касније добила је статус кандидата. Приступни преговори су почели 2012 године. Сматра се предводницом у региону иако је даљи напредак условљен конкретним реформама у владавини закона, сузбијању корупције и слободи медија.

„Направљен је извјестан напредак у дијелу за који је задужена Скупштина, усвојен је сет закона о правосуђу и низ других реформских закона, међутим ако не дође до промјене власти ја сам потпуно сигуран да неће доћи до тих мјерљивих резултата које ЕУ очекује као мјерило за затварање Поглавља 23. и 24.“, изјавио је за РТРС Славен Радуновић, предсједник Одбора за европске интеграције Скупштине Црне Горе.

Уз законодавни оквир потребна је политичка воља да извршна власт спроведе превентивне и репресивне мјере у борби против корупције и реализују Акционе планове.

„Отворили смо 20 поглавља у преговарачком процесу и два привремено затворили, на прагу смо НАТО-а, а о томе није одлучивао владајући ДПС већ су о томе одлучивали из Европске Уније и Савјета НАТО-а“, изјавио је за РТРС Мевлудин Нухоџић, предсједник Одбора за безбједност Скупштине Црне Горе.

Европска Унија прати динамику испуњавање обавеза и очекује мјерљиве резултате.Потребно је још много рада да би достигли ниво потребан за чланство.

„Када говоримо о владавини права све то треба да се одрази у животу грађана, када говоримо о резултатима на подручју борбе против корупције и организованог криминала говоримо о броју истрага, оптужби, броју пресуда и количини запљењеног иметка који потиче из тих илегалних активности“, изјавио је за РТРС амбасадор Митја Дробнич, шеф Делегације Европске Уније у Црној Гори.

Одлука Владе да у радним групама за преговарачка поглавља и у креирању јавних политика учествују организације цивилног друштва јесте значајна, мада је њихова позиција још увијек ограничена. Често је од политичке воље зависило прихватање иницијатива стручњака из невладиног сектора.

„Иницирали смо да се сва документа која припрема Радна група објаве и омогући свим заинтересованим странама да учествују у припреми докумената и да дају мишљење када су у питању мјере и реализација мјера конкретно на Извјештаје“, изјавила је за РТРС Дина Бајрамспахић, истраживач Института "Алтернатива".

„Под притиском евроатланског пута и грађана који сваког дана бивају све више освјештени ипак ће доћи вријеме када ће Црна Гора моћи да каже да је земља у којој постоји одређени степен владавине права,“ изјавио је за РТРС Александар Дедовић, из организације цивилног друштва „Алфа“ из Никшића.

Додатно јачање односа са Европском Унијом могло би бити остварено и преко амбиције Црне Горе да постане чланица НАТО-а рачунајући на компатибилност евроатланских интеграција. У контексту актуелних дешавања у региону власт сматра да је колективна безбједност можда бољи одговор на потенцијалне нове кризе.

 Видео прилог можете погледати овдје