X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
ИСКРЕ ПРАВОСЛАВЉА | 13/08/2015 | 16:40

ИНТЕРВЈУ СА ЕПИСКОПОМ ДАЛМАТИНСКИМ ФОТИЈЕМ - У СУСРЕТ ЈУБИЛЕЈУ 400 ГОДИНА БОГОСЛОВИЈЕ'' СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА'' У МАНАСТИРУ КРКА

19. августа на празник Преображења Господњег у манастиру Крка у Епархији Далматинској биће обиљежен јубилеј 4 вијека постојања Богословије '' Света Три Јерарха'' . Овој свечаности присуствоваће и Његова светост патријарх српски Иринеј, који ће осим манастира Крка посјетити и друга мјеста у Епархији Далматинској. '' Ово је велики догађај за нашу епархију и Србе , који су се након војне операције ''Олуја '' вратили на подручје Епархије далматинске, и вјерујемо да ће то бити охрабрење овом народу који се варатио и свима коју су протјерани да се врате на своја огњишта '', ракао је епископ Фотије. Са епископом Фотијем разговарали смо о животу Срба повратника у Далмацију,о молитвеном сјећању на жртве страдале у'' Олуји ''. Како је рекао епсикоп Фотије, Српска православна црква сваке године служи парастосе за жртве страдале у'' Олују'' . Епископ Фотије истако је да је упућен приједлог Сабору СПЦ да Срби страдали током ''Олује'', и они у протеклим ратовима на подручју Далмације и Крајине буду канонизовани , односно буду проглашени светима, јер су невино пострадали ради своје вјере и припадности српском народу.

 Са  епископом Далматинским господином Фотијем о обиљежавању јубилеја 4 вијека постојања Богословије '' Света Три Јерарха'' у манастиру Крка, као и о животу Срба повратника у Далмацију, о молитвеном сјећању на жртве страдале у '' Олуји'' у Црквеној општини у Шибенику почетком августа 2015. године , разговарала је уредница Сложених програма Радија Републике Српске, Радмила Карановић.

Интервју са епископом далматинским Фотијем (Фото: РТРС)

РАДИО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ-  Преосвећени Владико, предстоји велики јубилеј, велика свечаност на подручју Епархије Далматинске, којом ће  бити обиљежена четири вијека постојања Богословије “Света Три Јерарха” у манастиру Крка. Кажите нам, како теку припреме за овај велики јубилеј коме ће присуствовати поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј као и велики број вјерног народа? Колики је значај овог догађаја за Вашу епархију и уопште за Српску православну цркву?

ЕПИСКОП ДАЛМАТИНСКИ ФОТИЈЕ- “Припреме су у току, хвала Богу.  На првом мјесту се молитвено припремамо за тај догађај и он је веома значајан за читаву Српску православну цркву, нашу Епархију, наш манастир и Богословију. Наша Богословија је основана 1615. године. Тада је митрополит био  Теодор, митрополит Дабробосански који је столовао у манастиру Рмањ. Онда је за православне Србе овога краја основао ту Богословију да овај крај има своје образовано свештенство. Хвала Богу, та је Богословија, кроз историју, према неким подацима, дала скоро хиљаду свештеника, духовних радника и дјелатника на пољу културе. Ми се сада припремамо за ту прославу. Очекујемо да нам дође патријарх Иринеј, десетак владика, много свештенства, монаштва, народа нашега и да то свечано прославимо у манастиру Крка. Када долази Патријарх, то је посебан благослов и то је једна посјета нашој читавој епархији и нашем народу. Зато је та посјета мало шира него сам овај догађај на Преображење. Дакле, ми очекујемо да Патријарх дође 18. августа и да прво посјети нашу православну цркву Светог Илије у Задру и потом да уђе у сусједну римокатоличку цркву  Свете Стошије. Ту се налазе мошти Свете Анастасије. Послије  кратке посјете Задру, предвиђено је да Патријарх дође  у манастир Крка на Доксологију и на Вечерње богослужење. Послије уобичајених поздрава биће организована вечера и приређена свечана академија поводом овог јубилеја, 400 година оснивања Богословије манастира Крка и 100 година од упокојења нашег великог владике Далматинског Никодима Милаша. То је такође значајно да поменемо. Послије тога, на само Преображење, наравно то је централни догађај, ујутру ће се служити Света Литургија са почетком у 9 часова. Надамо се да ће доћи велики број нашега народа са свих страна, не само из Далмације, него и из Републике Српске, из матичне државе Србије, а наравно и из иностранства као што је обичај да долазе православни Срби на Преображење. Послије  Литургије ће бити организован  културни програм за народ у самом манаститу Крка, гдје ће читав дан бити организовани  програми везани са овај празник и овај јубилеј. Увече је предвиђена посјета  културној манифестацији која се организује у нашој сусједној општини Кистање. Сутрадан, дакле 20. августа по Преображењу предвиђа се да Патријарх посјети сједиште епархије у Шибенику а потом и  Сплит. У Сплиту планирамо да посјетимо недовршени Храм Светога Саве чије је изградња почела још 1938. године. Дакле, Патријарх је прихватио, када смо правили план, да посјетимо управо Сплит и тај недовршени Храм и да то буде  подстрек и благослов да тај Храм добије коначну дозволу за даљу изградњу. Више од 75 година чекамо на то. И тамо је предвиђен сусрет такође са надбискупом сплитским господином Баришићем и градоначелником Сплита, као што је и у Задру предвиђено да буду надбискуп задарски и овдје у Шибенику ако буде могао да дође бискуп Анте Ивас и градоначелник Шибеника. Ми смо предвидјели да та посјета буде широког значаја. Она је значајна не само за православне Србе овога краја, него и за све људе који овдје живе. Посјета Патријарха није тако честа, а његова посјета биће благослов за читав овај крај.”


РАДИО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ- Какви су односи Српске православне црке и Римокатоличке црке на подручју Епархије Далматинске?

ЕПИСКОП ДАЛМАТИНСКИ ФОТИЈЕ- “Ми се трудимо да са Римокатоличком црквом имамо хришћански однос, један став и разумијевање. Ми као епископи Српске православне цркве се бавимо својим проблемима и својим мукама и подвизима, а они  својима. Требало би да радимо на општем добру свих људи, наравно свако у свом домену. Зато смо предвидјели да ова посјета буде управо сусрет његове Светости патријарха Иринеја са представницима Римокатоличке цркве. Ми очекујемо да на Преборажење дође и кардинал Бозанић, иако још нисмо добили потврду за то. Очекују се и многи званичници. Добили смо потврду да ће доћи два изасланика предсједника Србије Томислава Николића, а то очекујемо и од предсједнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић. Добили смо потврду да ће доћи предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, а очекујемо и да ће предсједник Републике Српске Милорад Додик послати свог представника. Биће још представника из минастарстава културе и просвјете, пошто је ова прослава у том домену. Значајно је да покажемо једну ширину те прославе. Да она није затворена, да није искључиво за поједине људе, него да је отворена свима и да има поруку за све. С једне стране да су Срби ту вијековима, да смо имали просвјетне и културне институције. С друге стране, та порука коју ћемо ми изнијети и коју ће  његова Светост патријарх Иринеј говорити и ми у току Литургије да је опште човјечанска порука, порука јеванђељска, порука мира и благослова Божијег. Управо у ово вријеме када је општи хаос у свијету.”


РАДИО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ- Набрајајући сва ова мјеста која ће Патријарх посјетити,  рекло би се да то  много говоре о присуству Срба као народа на овом подручју, њиховом дугом бивствовању вијековима на овим просторима. Колико је за Србе овога краја значајна ова посјета и сам јубилеј 400 година постојања Богпсловије у манстиру Крка?

ЕПИСКОП ДАЛМАТИНСКИ ФОТИЈЕ-  “За нас Србе, би наравно, било значајно то да се подсјетимо тих дубоких коријена. Како историја каже да смо овдје од 7.вијека, словенски народи, а да су Срби овдје у великом броју од средњега вијека, од 12. и 13. вијека када смо већ у 14. вијеку могли подићи своје манастире Крку, Крупу и Драговић. Касније су под притиском турских освајања још и више људи са простора Босне и Херцеговине насељавали ове просторе. За нас је значајно, поготово за оне људе који тренутно не живе овдје и који су ибјегли због овог посљедњег рата, да се врате и да се враћају. Постоје наше светиње у Далмацији да их не смијемо и не можемо заборавити.”


РАДИО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ- Поменули сте средњовјековне манастире Крку, Крупу и Драговић, који свједоче, о вишевјековном постојању Срба на овим просторима. Колико су Срби са ових простора у данашње вријеме упућени на своју Цркву?

ЕПИСКОП ДАЛМАТИНСКИ ФОТИЈЕ- “Хвала Богу, ми смо задовољни. Долазе људи, примају свештенике који да обављају свештене радње у њиховим домовима, благослове куће, крсне славе, крштавају дјецу. Суштински проблем је то што је овдје мало људи остало који физички ту живе. Преко љета дође њихова родбина, њихова дјеца, посјете старије људе, али за нас то није довољно. Ми би вољели да ти људи остану да ту живе. Наравно сад се ту поставља и питање економског проблема.”


РАДИО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ- Шта може подстаћи људе, који су протјерани да се  врате у ове крајеве, на своја имања?

ЕПИСКОП ДАЛМАТИНСКИ ФОТИЈЕ- “ Може подстаћи само развој економије и туризма. То је сад, чини се, пресудан проблем. Многи људи су чак обновили своје куће, а оне стоје празне и сад би требало бити неко економско оживљавање ових простора да се то некоко нормализује. Потребна је ту и помоћ матичне државе Србије и државних инстититуција које се баве проблемима повратника. Такође и од Републике Српске и наравно од државе у којој живимо, Републике Хрватске. У сваком случају, сада би требало неко опште садејство да би се то учинило. Нажалост, постоји данас општи проблем да се људи из мањих средина, сеоских средина, исељавају и иду у градове. У сваком случају ми као Црква имамо овдје своје светиње и ту смо са својим народом и боримо се да ту опстанемо. Мислим  да ће ова порука Патријархова допринијети и повратку и неком нашем стабилизовању овдје. Да народ види да врх Цркве брине о нама и патријарх и Свети Синод и Свети Сабор.”

РАДИО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ- Епархија Далматинска са својим свештенством већ је један ослонац Србима који живе овдје. Колико су државне власти спремне да пруже подршку људима при њиховом повратку? Колико су спремни да црквену имовину врате у посјед Српске православне цркве?

ЕПИСКОП ДАЛМАТИНСКИ ФОТИЈЕ- ” 2001. и 2002. године посљедице рата су се још много осјећале. Било је много међународних хуманитарних организација које су овдје радиле. И у Книну и на читавом подручју Далмације. Они су помагали људима који су се враћали. Временом су они отишли, рат је прошао и као ратне посљедице су прошли ,а онај ко је желио да се врати, тај се и вратио, а онај ко није и неће. И тако је то стало. У сваком случају, помоћи не би требало да мањка, посебно из наше матичне државе Србије и из Републике Српске. Наравно, ми као Црква покушавамо да заштитимо своју имовину. Боримо се правним средствима да оно што није враћено, да вратимо и да сачувамо. Тај процес је спор и он иде тако лако и једноставно. Успјели смо нешто стамбених зграда да вратимо, као и црквених станова и земљишта. Али није све завршено и неки су предмети још у поступку.”


РАДИО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ- Ради ли  се  и на обнови православних светиња?

ЕПИСКОП ДАЛМАТИНСКИ ФОТИЈЕ -”Да. Ја чим сам дошао, ми смо почели да обнављамо цркве и манастире. Почела је да ради наша Богословија 2001. године, која је била прекинула са радом 1995. године. Дакле, ми већ имамо практично 15 година откад наша обновљена Богословија у манатиру Крки ради. И већ има своје плодове. Многи младићи  који су завршили нашу обновљену Богословију су свештеници ивдје у Далмацији, а неки су и монаси. Ми се боримо у складу са нашим могућностима. Али кључни је проблем у слабом повратку народа. Кад би нас било више, било би нам много лакше.”


РАДИО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Недавно сте за београдске медије изјавили да су Срби у Хрватској грађани другог реда. Шта под тим подразумјевате?

ЕПИСКОП ДАЛМАТИНСКИ ФОТИЈЕ- “Једноставно, осјећају се још увијек посљедице рата  на свим просторима, када се пролази кроз српска села. Куће су без кровова, још нису обновљене, све је пусто, нема асфалта. Осјећа се нека пустош. У разговору са људима сазнао сам да врло тешко остварују своја права. Осјећа се проблем. На примјер, на мјестима гдје су Срби страдали и гдје желе да поставе споменике, врло тешко то остварују. Имали смо случај у Голубићу гдје је направљен споменик страдалим Србима у Другом свјетском рату и у овом последњем рату, али исте ноћи је тај споменик био разбијен. Просто, оно што закон прописује, још увијек се не примјењује у потпуности на Србе. Да би Срби имали већа права овдје, потребно је да нас буде у већем броју.”


РАДИО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ- Колико данас Срба живи на подручју епархије Далматинске,  а колико их је раније живјело?

ЕПИСКОП ДАЛМАТИНСКИ ФОТИЈЕ--”Према последњем попису из 2011. године око 25 до 30 хиљада Срба  је који стално живе ту. Раније је  их је  живјело око 100 хиљада. Сада углавном живе старији људи. Потребно је да млади људи дођу. Да почну да зидаји, да граде. Надамо се да ће ова прослава помоћи да се људи сјете свог родног краја и да виде да је ту могуће живјети.


РАДИО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ- Преосвећени владико,  у Хрватској се почетком августа обиљежава 20 година  од војне  операције“Олуја” током које је 1995. гдоине протјерано око 200 хиљада Срба, а убијено око 2000 Срба. У Републици Српској и Србији се након 20 година тај датум обиљежава као Дан сјећања на прогнане и страдале Србе? Како гледате на те датуме?

ЕПИСКОП ДАЛМАТИНСКИ ФОТИЈЕ- “Ми већ годинама то  обиљежавамо молитвама, служимо помене за све жртве које су страдале. Вршимо парастосе и помене у свим црквама Далматинске епархије. То чинимо 4. августа. Молимо се за невино страдале жртве. Сјећамо се невини пострадалих људи. Колико знамо, 2 хиљаде људи је пострадало у тој акцији, а да је преко 200 хиљада протјерано. И ми смо предложили Светом архијерејском сабору и комисији за канонизацију да ти људи који су пострадали у овом задњем рату, а и у Другом свјетском рату, да сви они буду канонизовани као Свети Новомученици Далматински. Њихове жртве нису биле бесмислене и Црква треба то да покаже свима, управо кроз канонизацију тих људи.

Сада морамо ићи ка томе да се обнављају наше куће, да се обнављају наше светиње и да имамо поново  позитивне помаке на овим просторима.”

 

НАПОМЕНА- ИНТЕРВЈУ СА ВЛАДИКОМ ФОТИЈЕМ МОЖЕТЕ СЛУШАТИ У ЕМИИСЈИ '' ИСКРЕ ПРАВОСЛАВЉА'', 15. АВГУСТ, ОД 10, 05. ИЛИ НА САЈТУ www.rtrs.tv У СЕКЦИЈИ '' АУДИО''

 

 Радмила Карановић