Свети пророк Јелисеј

Илија је рекао Јелисеју вољу Божију и огрнуо га својим огртачем и измолио од Бога двогубу пророчку благодат за њега. Јелисеј је одмах оставио свој дом и родбину и пошао за Илијом. А када је, како пише у Старом завјету, Бог узео Илију на огњеним колима, Јелисеј је остао да продужи пророчку службу са још већом силом од Илије. Бог је прославио пророка многим чудима. Према хришћанском вјеровању, по чистоти и ревности био је раван највећим пророцима, а по чудесној сили, која му је дата од Бога, превазилазио их је све. У хришћанској традицији помиње се да је раздвојио воду у Јордану, горку воду у Јерихону учинио питком; пустио воду у ископане ровове за вријеме рата с Моавићанима; умножио уље у лонцима биједне удовице; Соманићанки васкрсао умрлог сина; са двадесет хљепчића нахранио стотину људи; исцијелио од болести војводу Немана; пустио болест на слугу свога Гијезија због среброљубља; ослијепио цијелу једну војску сиријску, а другу, опет, натјерао у бјекство; предсказао многе догађаје, како народу, тако и појединцима. У граду Сонаму једна богата жена имала је сина. Десило се, да јој се дјетенце разбољело и на тај дан умрло. Она је дошла код Јелисеја и у очајању пала пред његове ноге. Пророк је отишао у дом, где је лежало дијете, и дуго се молио Богу. Дјетенце је оживјело. Војни командант цара сиријског, Нееман, био је заражен губом (заразне гнојне ране). Нико га није могао излијечити од те болести. А жена Нееманова, имала је служавку, заробљену јеврејску дјевојку. Видјевши страдања свог господара, она је рекла: “Ево, ако би господар мој отишао код пророка у Самарију, он би скинуо са њега губу”. Нееман је отпутовао у земљу израиљску к пророку Јелисеју: Јелисеј је послао слугу да каже Нееману, да се седам пута умије у ријеци Јордан. Нееман је тако и учинио, како му је рекао пророк, и одмах је оздравио. С богатим даровима он се вратио Јелисеју, али пророк ништа није примио од њега. Када је Нееман отишао кући, слуга Јелисејев, Гијезије, стигао га је и узео од њега у име пророка, сребро и нешто одјеће. Сакривши добијено, Гијезије се јавио Јелисеју. “Откуда идеш, Гијезије!” упитао је Јелисеј. “Слуга твој никуда није ишао”, одговорио је Гијезије. Тада пророк разобличи његову лаж и рече му: “заједно са сребром Неемановим добићеш и његову болест”. И изашао је Гијезије од Јелисеја, покривен губом. Пророк Јелисеј је и послије своје смрти учинио чудо. Годину дана након његове смрти, мимо пећине, у којој је био сахрањен, носили су умрлог човјека. Али, видјевши непријатеље, погребници су журно бацили тијело умрлог човјека у пророкову пећину. Када се он, при свом паду, дотакао костију Јелисејевих, одмах је оживио и стао на своје ноге. Преминуо је у дубокој старости. СПЦ слави га 14. јуна по црквеном, а 27. јуна по грегоријанском календару.