latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 28/06/2016 | 14:40

Видовдан

У старим, предкосовским црквеним календарима данашњег дана се празновао св. Вид и пророк Амос. Пророк Амос живио је у 8. вијеку прије Христа и помиње се у Старом Завјету. Култ св. мученика Вида (или Вита) је распрострањен како на Истоку, тако и на Западу. Отуда у народу одомаћен назив Видовдан...

 

Био је родом са Сицилије и живио је у вријеме цара Диоклецијана. Пострадао као дјечак за име Христово. Веома је поштован међу Словенима. Једна рука му се налази у Прагу, а у Словенији има 76 храмова њему посвећених. На Западу су га за патрона узели љекари, котлари, пивари, глумци, глувонијеми. Како је на данашњи дан 1389. била Косовска битка, у којој је српски кнез Лазар Хребељановић у одбрани слободе и вјере православне мученички пострадао, већ неколико година послије тога догађаја, овај дан је био посвећен светој успомени на њега. Свети кнез се родио 1329. године у Прилепцу код Новог Брда. Женидбом са Милицом из лозе Немањине постао је владар српске земље око трију Морава, касније и у јужнијим крајевима. Градио је и обнављао многе цркве и манастире. Са црквеним великодостојницима, радио је на уклањању анатеме Цариградске патријаршије изречене у вријеме цара Душана. Она је коначно 1375. укинута. Много је помагао светогорске манастире, посебно Хиландар и руски св. Пантелејмон. Угроженим српским земљама, послије Маричке битке, 1371. претила је опасност од Турака. До одлучујућег окршаја дошло је на Косову пољу, у уторак, на Видовдан, када је и пророк Амос, слава кнежева. Ту је пао са већим дијелом своје војске. Тијело му је преношено вијековима, из мјеста у мјесто, из цркве у цркву, пратећи трагедију и сеобе Срба, освећујући српске земље и дајући снаге народу. Стигло је до Сент-Андреје, да би се најдуже задржало у Врднику, сремској Раваници. У Другом свјетском рату је усљед опасности од уништења, 1942. однијето у Београд, захваљујући земунском градоначелнику, домаћем Нијемцу Хансу Мозеру. Ту се налазило у саборној цркви до 600. годишњице Косовске битке, кад је свечано пренијето у његову задужбину, Раваницу код Ћуприје. На Видовдан Српска православна црква помиње и све мученике српске, од Косова до данас, који су живот свој дали на разне начине за вјеру православну. На данашњи дан, одлуком Светог архијерејског сабора Српске цркве од 1969. године, прославља се и успомена свих новомученика српских, њих 7.000, и пјева им се посебна служба, коју је саставио Свети Владика Николај. Видовдан се прославља достојанствено, мирно, без весеља. Тога дана у српским храмовима се служи и парастос свим војницима палим на бојном пољу, за „крст часни и слободу златну“. Како је у току Петровски пост, и овог дана се не мрси. Прате га и многобројни обичаји и вјеровања: Уочи Видовдана, жене и девојке иду по ливадама, да наберу доста видовданске траве. Ту траву ставе у воду, у некакав суд, да преноћи, па се ујутро умивају. То раде да им чељад преко године не би бољеле очи. На Видовдан у зору, рано прије сунца, излазе људи у поље и гледају, коју ће планину сунце прво огријати. Коју прву огрије, на њој ће добро родити сви усјеви. Овога дана обичај је, да жене и дјевојке све нове ствари, које су преко године израђене: поњаве, ћилиме, јастуке, сукње, убраде итд., изнесу у двориште и на конопац објесе, да их види Видовдан и сунце. То раде да их мољци и миши не би појели по сандуцима. Уочи Видовдана, ноћу, први се пут виде звијезде Влашчићи, који су, по народном вјеровању, на Ђурђевдан били ишчезли.