Свети Прокопије

Свети Прокопије потиче из Јерусалима. Име му је било Неаније. Прихватио се војничке службе за владавине цара Диоклецијана. У вријеме једног похода Христос му се чудесно јавио, указавши му на велики свијетли крст на небу. Он се крстио и добио име Прокопије. Јавно је исповиједио своју вјеру, знајући да ће бити погубљен. У Нишу је у преднемањићко доба постојао манастир Св. Прокопија, у ком се чувала рука светитеља. Светиња је касније, кад су Турци заузели Ниш, пренијета у Прокупље, које је и добило име по овом мученику. Судбина моштију није позната од 18. вијека. У неким српским крајевима сматра се да је овај дан погодан за свадбе, јер Св. Прокопије походи и благосиља младенце. Данас се избјегава копање, чак и сахрањивање. Такође се на данашњи дан није купало. У старини су Срби рудари сматрали овог светитеља својим патроном. Сматра се и заштитником дјеце. Славили су га каменоресци и бунарџије. У свим српским крајевима постоје разни обичаји и вјеровања у вези са овим празником и придаје му се велики значај, иако није уписан црвеним словом у календар. Постоје и породице, додуше ријетке, које славе Св. Прокопија као крсну славу.