Залазак сунца и завјет

Диван, црвени залазак сунца, топлих и сјајних боја, спада у најљепше призоре које можемо да замислимо. Понекад, гледајући га, кажемо: Види како је сунце црвено. Али, ми наравно знамо да сунце одједном није постало црвено, нити се у било чему промијенило. Оно нам само изгледа црвено у то доба дана. У ствари, тог истог тренутка, хиљадама километара далеко на запад, људи гледају то исто сунце и њима уопште не изгледа црвено. Питате се како је то могуће? Боје заласка сунца су посљедица раздаљине коју сунчева свијетлост мора да пређе кроз нашу атмосферу. Што је сунце ниже, то његова свијетлост мора да прелази кроз већи дио земљине атмосфере. Подсјетимо се да сунчана свјетлост представља мјешавину свјетлости свих боја. Ми обично, ову мјешавину свјетлости видимо као бијелу. Међутим, атмосфера садржи многе честице ваздуха, прашине, водене паре и нечистоца. Кад свијетлост пролази кроз њу, ове честице расипају различите боје. Због тога нам се залазак сунца чини црвен.

Из зборника важних обичајних појмова нашег народа изабрасмо онај под називом завјет.

Завјет значи обећање. Завјетовати се може сваки хришћанин, рецимо да празнује неког светитеља који пада у дан када му се нешто значајно, добро или лоше, догодило, када му је тај светитељ помогао. Завјетовати се може човјек да помаже сиротињу, да пости одређени дан или временски период, да даје одређени износ годишње прилога за добро своје куће и здравље својих укућана. Хришћанин даје завјет сам пред собом и пред Богом. Када се једном да завјет, није добро да се обећање не одржи. Обично тада човјека стиже казна. Наравно, завјетовати се може само за неки позитиван посао. Не може се човјекзавјетовати да убија, пљачка, пали итд.