Свете мученице Вера, Нада, Љубав, и мајка им Софија

Живјеле су и страдале у Риму у вријеме цара Адријана. Софија мудра, како јој то и име каже, рано је остала удовица, и као хришћанка бијаше добро утврдила и себе и своје кћери у вјери Христовој. У вријеме када се мучитељска рука Адријанова пружи и на дом Софијин, Вера је имала 12, Нада 10, а Љубав 9 година. Изведене пред цара, све четири, држећи се за руке „као вијенац исплетене” смјерно , али одлучно исповиједише вјеру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди. Пред страдање, мајка је савјетима храбрила кћери, да би истрајале до краја. „Ваш небесни Љубитељ Исус Христос јесте здравље вјечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тијела ваша буду муком уморена, Он ће вас обући у нетрулежност, и ране на вашим тијелима ће засијати на небу као звијезде.” Једну по једну мучили су љутим мукама, најприје Веру, па Наду, па Љубав. Тукли су их, сјекли, бацали у огањ и у врелу смолу, и најзад једну за другом мачем посјекли. Мртва тијела својих кћери узе Софија, однесе ван града и тамо чесно сахрани. И оста на гробу њиховом три дана и три ноћи молећи се Богу, и у томе предаде дух свој Богу хитајући у рајска насеља, где су је, блажене душе њених славних кћери, чекале.