X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
ЕУ И МИ | 20/10/2016 | 08:54

Србија и ЕУ: Tрговина пољопривредним производима (ВИДЕО/ФОНО)

Адаптирани Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском Унијом Босна и Херцеговина ће примјењивати почев од 2017. године у наредне три године што је постигнуто током преговора.Сусједна Србија такав Споразум проводи од 2013. године, али није имала фазно прилагођавање као БиХ.Анализирали смо промјене и ефекте Споразума о стабилизацији и придруживању на трговину пољопривредним производима из Србије са Европском унијом.

Србији је Европска унија најважнији трговински партнер.Више од половине укупног извоза пољопривредних производа пласира на европско тржиште. 3,2 милијарде евра извоза у 2015. години двоструко је више од 1,2 милијарде у 2009. години што потврђује предност трговинске интеграције.
Проф. др. Миладин Шеварлић,предсједник Друштва аграрних економиста Србије у изјави за РТРС  потврђује да је Европска унија доминантан купац српских аграрнигх производа,али наглашава да  у структури укупног извоза пољопривредно-прехрамбених производа и увоза из ЕУ постоји својеврстан парадокс.“ Извозе се сировине,а увозе прерађевине врло дискутабилног квалитета“, оцијенио је професор Шеварлић.

Иако је пољопривреда међу највећим развојним потенцијалима Србија за аграр издваја мање од 5 одсто укупног годишњег буџета.Недостаје и спремност система за кориштење 175 милиона евра европског програма ИПАРД.

“У вези са  акредитацијом система за ЕУ програм  ИПАРД вјерујем да ћемо то успјешно урадити и идуће године ићи у процес акредитације да можемо користити фондове за пољопривреду“, изјавила је за РТРС Јадранка Јоксимовић,министарка у Влади Србије за европске интеграције. Јоксимовић скаже да ИПАРД систем неће ријешити све проблеме пољопривредика,али вјерује да би могао дати допринос бољој организацији и разумијевању значаја пољопривреде.

Пољопривредници с посједом до 10 хектара чине готово половину и њихов удио у производњи свих пољопривредних производа је 95 одсто.Више средстава и подстицаја може помоћи конкурентности и продуктивности те смањити необрађене површине.

„Позитивно је што постоји воља пољопривредника да раде и да својим рукама зарађују за егзистенцију“, каже за РТРС Драган Зарубица, предсједник Самосталног синдиката пољопривреде,прехрамбене,дуванске индустрије и водопривреде Србије. Зарубица се нада да ће доћи вријеме да држава Србија стимулативним мјерама помогне развој пољопривреде. Предстоји приватизација више десетина аграрних система.Највећи је ПКБ са 1. 800 радника и 30 хиљада хектара у власништву,од чега 20 хиљада обрадиве површине.Синдикати предлажу трансформацију умјесто продаје дијела имовине комбината.

“Према предложеном моделу држава Србија би задржала већински пакет од 51 одсто власништва, запослени у ПКБ би имали право на пакет бесплатних акција (једини су који нису остварили право на пакет бесплатних акција), а остали дио капитала би био понуђен на тржиште“, изјавио је за РТРС Милисав Ђорђевић, предсједник Самосталног синдиката ПКБ корпорације.Према његовим ријечима, синдикат би био сагласан и да мањински акционар води предузеће јер су ПКБ потребна средства за инвестиције.

ПКБ редовно исплаћује плате,а нису буџетски корисници.Од државе не добијају ни премију за млијеко јер су велики произвођач са 60 милиона литара годишње. Умјесто града Београда комбинатом поново управља држава.Србија има више од три милиона и 350 хиљада хектара кориштеног пољопривредног земљишта. Од идуће године биће доступно и странцима када ће моћи куповати под истим условима као и држављани Србије.

ТВ репортажа

Радио репортажа