Сова

Сови се већ хиљадама година придаје посебан значај. Примитивни људи имају о њој многе празновјерице, углавном, због њених крикова. Кад чују хук сове, у многим дијеловима Европе, још увијек то тумаче као предзнак смрти. А у старој Грчкој сова је представљала симбол мудрости. По цијелом свијету су распрострањене различите врсте сова. Сњежно бијело перје сове из ледених арктичких предјела слаже се са околином и чува је од погледа непријатеља. Има их и веома различитих по величини: од оних мајушних као врабац, које се хране скакавцима и осама, па до големе буљине која може да ухвати чак и зеца. Сова је птица која је активна само ноћу, па је због тога цијело њено тијело прилагођено таквом начину живота. Када хукне ноћу, све животиње које се налазе у њеном окружењу одмах се преплаше. И, ако се преплашене животиње покрену и том приликом начине какав шум, сова их смјеста чује, јер има изванредно развијено чуло слуха. Совине уши су клемпаве, што код других птица није случај. Неке врсте сова имају иза ушију нешто слично труби, што им омогућује да боље чују. Када сова престраши жртву и зачује шум њених корака, може да види свој плијен чак и у мраку. Постоје два разлога те изванредне способности код сова. Совине очне јабучице су веома еластичне, те их она може управити у дјелићу секунде на било коју даљину. Природа ју је обдарила и тиме да зјенице може веома јако раширити. То јој омогућује да види и при најмањем трачку свјетлости. Очне јабучице код сове су смјештене тако да мора увијек помјерати главу у правцу у коме жели да погледа. Чак и перје помаже сови у лову. Има тако мекано перје да може да лети бешумно и да се нечујно стушти на плијен. Пољопривредницима је сова веома корисна животиња јер уништава пацове, инсекте и остале штеточине који угрожавају усјеве. Међутим, има и таквих врста сова које нападају пилиће и другу домаћу живину, те наносе извјесне штете домаћинима.