Свети арханђел Михаило - Аранђеловдан

Арханђели су били старјешине и предводници анђела. Најпознатији арханђели су Михаило и Гаврило. Арханђел Михаило први је међу анђелима, у народу, познат као извршилац божје воље у човјековом судњем часу. Он “узима” душу, упоређује јој добра дјела и гријехове, те превагом једних или других одмјерава награду или казну, па шаље душу у рај или пакао. Зато се на иконама, арханђел Михаило представља са теразијама у лијевој и огњеним мачем у десној руци. Симбол је правичности и непоткупљивости, а негдје га зову и „душовадник“. Арханђел Михаило слави се у јесењи Аранђеловдан, 21.11. а Гаврилу је посвећен љетњи Аранђеловдан 26. јула. Пошто су арханђели бесмртни свеци, односно, ни рођени ни умрли, славари за Аранђеловдан обично не справљају жито. Али и припремање жита за ову славу није погрешно и мимо обичаја, јер се оно не даје за душу светаца, већ за душе упокојених предака. У народу су позната имена Аранђел и Ранђел и презимена Аранђеловић и Ранђеловић. Аранђеловац је добио име по арханђелу Гаврилу, коме је посвећена мјесна црква, задужбина књаза Милоша. Српска православна црква и вјерници данас славе светог арханђела Михаила или Аранђеловдан, који је у Србији, према броју вјерника који га славе, на другом мјесту, послије светог Николе. Празник је установљен у вријеме римског папе Силвестра Првог и александријског патријарха Александра, а описују га многа вјеровања и обичаји. Послушајте нека од њих:
Аранђеловдан је и еснафска слава врећара. Овога дана сваки домаћин мијеси колач (летургију), и на ручку окади и пресијече за здравље стоке. Вјерује се да арханђел Михаило обилази болеснике. Према вјеровању, ако им стане више главе, болесник ће оздравити, а стане ли болноме код ногу, дани су му одбројани. Вјерује и да арханђел Михаило вуцима затвара чељусти и оставља тајне знаке којима звијери не смију да приђу, па тако штити чобанска стада. У источној Србији вјерује се да је арханђел Михаило најоданији Богу. Арханђео Михаило је, према вјеровању, „живи светац“, сједи на Мјесецу и гледа шта људи раде, а повремено и силази међу њих. Због вјеровања да је жив светац, неки славари за тај дан не кувају жито.