latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 02/12/2016 | 14:43

Мјесец децембар

Код Срба у давнини овај мјесец је зван студен, коледар и божићни мјесец. Међу Словенима, Хрвати и Чеси га називају просинац, Пољаци грудзиен, Украјинци груден, Бјелоруси снежан, док га Словаци, Словенци, Руси и Бугари као и Срби називају децембром...

 

Последњи и дванаести мјесец календарске године је децембар, он има 31 дан. У њему, 21. или 22. дана наступа велика промјена, на сјеверној хемисфери.Дани више не бивају краћи. Свјетлост побјеђује таму, дан надвалдава ноћ. У некадашњем римском календару ово је био десети мјесец, отуд му име децем, што значи десет, но година је трајала 304 дана. За два мјесеца је продужена 152. године прије Христа. По Европи децембар је назван „мјесецом Христа“ јер се његово рођење, Божић, слави у њему 25-ог дана. По јулијанском календару, Божић је такође 25. децембра, мада он по новом рачунању пада седмога дана јануара. Код Срба у давнини овај мјесец је зван студен, коледар и божићни мјесец.Међу Словенима, Хрвати и Чеси га називају просинац, Пољаци грудзиен, Украјинци груден, Бјелоруси снежан, док га Словаци, Словенци, Руси и Бугари као и Срби називају децембром. Овог мјесеца, по јулијанском календару, који се примјењује у СПЦ, први празник је Ваведење Пресвете Богородице, четвртог дана. На овај празник обично мајке доносе малу дјецу, да се причесте. Други важан празник, обиљежен црвеним словом је св. Никола, 19. децембра. Од свечарских дана први је св. Екатарина (7.децембра), св. Климент (8.) слава Вожда Карађорђа, преподобни Алимпије Столпник (9.), св. Андреј Првозвани (13.) данашња слава Карађорђевића, св. Варвара (17.), Сава Освећени (18.), и св. Спиридон Чудотворац (25.), када се обиљежавају И Материце. Обичај је да се на св. Варвару кува тзв. варица, од разних житарица, која се једе на св. Николу. Три недјеље пред Божић су прослављане само код Срба и то на специфичан начин. Прве су Дјетињци, ове године 18. децембра, празник све дјеце. Уочи тог дана, или на сам дан, родитељи везују симболично ноге дјеци, а дјеца се откупљују, „дријеше“, малим даровима које су спремили за своје родитеље. Следеће недјеље, 25. децембра, су Материце, празник свих мајки. Тог дана дјеца везују мајке, које их обилно дарују. Некада су организоване и пригодне приредбе, а дјеца су примана и у двор, код најузвишеније мајке, Краљице Марије. Она их је даривала поклонима које је власторучно припремила. Недјељу дана пред Божић су Очеви, али то спада већ у јануар. Читав Децембар јемјесец поста, мјесец припреме за долазак наступајућег радосног празника Божића, Рождества Христовог. У народу се вјерује да ако у овом мјесецу има више снијега, биће роднија година. Кад дан почне да расте, тада и зима почиње да расте, бива јача.