Преподобни Алимпије Столпник

Рођен је око 522. године у Хадријанопољу у малоазијској области Пафлагонији. Најпре као економ, а потом као ђакон служио је у цркви у Андријанопољу код епископа Теодора, који га је прихватио након очеве смрти. Иако је био вољен од свих, увијек је тежио усамљеничком начину живота. Прво је побјегао на исток у град Евхаит, али су га одатле вратили Теодор и људи из његовог краја. Пошто је жеља да живи усамљенички преовладала, повукао се на једно грчко гробље од којег су људи бјежали због вјеровања у демонска привиђења. Ту се настанио на једном стубу (столпу), претходно уклонивши паганске симболе и поставивши крст. На стубу је на хладноћи и врућини, у посту и молитви, провео већи дио живота, према хришћанском предању око 53 године. Због тога је назван столпником и остао је досљедан упркос искушењима и подсмијеху људи. Најзад, послије неког времена, људи су почели да га поштују и да му долазе ради утјехе, поуке и исцјелитељских моћи у које се вјеровало. Поред његовог стуба најприје је подигнута црква посвећена великомученици Ефимији, која му се наводно јавила у сну, а потом су подигнута и два манастира, један мушки и један женски. У женском манастиру живјеле су Алимпијеве мајка и сестра Марија, а он је са свог стуба, примјером и ријечима, указивао људима пут ка спасењу. Установио је типике, односно манастирске прописе, према којима су се владали монаси у оба манастира. На примјер, монахињама је било забрањено да се појављују пред мушкарцима.
Четрнаест година пред смрт, Алимпију су обољеле ноге, тако да више није могао да стоји. Према предању, Алимпије је живио 120 година и преминуо је 640. године у вријеме византијског цара Ираклија. Црква слави овог свеца 26. новембра по старом календару или 9.децембра по новом, а његова лобања се налази у ризници светогорског манастира Кутлумуш. Поштован је и у католичкој и у православној цркви.