X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
ЕУ И МИ | 20/01/2017 | 13:23

Пољопривредне фондове ЕУ отвара развојна стратегија (ВИДЕО/ФОНО)

Првог фебруара почиње примјена адаптираног Споразума о стабилизацији и придруживању БиХ и Европске уније.На овај начин формално би требао бити ријешен дугогодишњи проблем у односима БиХ и ЕУ, иако пољопривредници страхују од губитака због даље либерализације.Пољопривреда у сусједној Хрватској и након три и по године од чланства у Европској унији прилагођава се условима заједничког европског тржишта.

Хрватска има милион хектара обрадивог пољопривредног земљишта и 170. 000 регистрованих пољопривредника. 96 одсто су породична газдинства са просјечно пет хектара.Средства фонда ИПАРД помогла су њихов развој.На тржишту ЕУ сада су препознатљиви са неколико аутентичних производа заштићеног поријекла.

“Постоји напредак ,одређене гране пољопривреде су напредовале,неке су у стагнацији,док су неке чак и пале, изјавила је за РТРС Летиција Хренковић, портпаролка Министарства пољопривреде Хрватске. Циљ Министарства пољопривреде и пољопривредне политике у контексту заједничке пољопривредне политике је нагласак на генерацијској обнови газдинстава, каже Хренковић и додаје да млади треба да преузимају газдинства од старијих чланова породице те да је потребно нагласак ставити и на извоз и кориштење европских фондова.

Ову прилику препознали су у Удружењу младих пољопривредника.За покретање посла на селу добијају 50.000 евра бесповратних средстава Фонда за рурални развој у којем је Хрватској доступно готово 2,5 милијарде евра од 2014.-2020. или десет пута више средстава у односу на програм ИПАРД.

“Треба да имамо унифициране производе под број један јер ако неко тражи за  ланац дућана одређену количину робе,а она се не може испоручити онда неће узети код вас него код неког другог, објашњава у изјави за РТРС Јан Маринас, предсједник Удружења младих пољопривредника Хрватске.Треба да радимо финализацију производа, каже Маринас и наводи да у Хрватској обрађују 6.030 хектара поврћа што сматра врло малом количином и истиче да је неопходно повећати радно-интензивне културе уз финализацију производа.

Аграром се у Хрватској бави око 10 одсто младих од укупног броја пољопривредника и могли би иницирати развој агробизниса јер се руралне средине расељавају и млади одлазе у иностранство. Европски просјек је 7 одсто.

У Босни и Херцеговини од фебруара ступа на снагу адаптирани Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом.Да би се јавност упознала са захтјевима овог Споразума канцеларија специјалног представника ЕУ покренула је јавни дијалог са пољопривредницима о перспективама развоја и могућностима које нуди процес приступања ЕУ.

Кроз пројекат „Наше оранице без границе“ Европска унија жели пружити подршку сектору пољопривреде и руралног развоја у Босни и Херцеговини и пружити савјете како би ова област била  конкурентнија и продуктивнија, изјавила је за РТРС Јамила Миловић Халиловић, портпаролка Делегације Европске уније у Босни и Херцеговини.

Стратегија за цијелу земљу у сектору пољопривреде и руралног развоја ,на коју се чека годинама, отворила би врата за финансијску помоћ кроз подршку ИПА II програма те додатну помоћ у процесу реформи, прецизирала је Миловић Халиловић.

Искуства из сусједне Хрватске као и Србије, која проводи Споразум о стабилизацији и придруживању од 2013. године, а није имала фазно прилагођавање као БиХ , показују да им је провођење реформи омогућило више средстава и подстицаја како би постали продуктивнији и конкурентији на тржишту. 

ТВ репортажа

Радио репортажа