Јовањдан

Назива се Сабором Св. Јована Крститеља и нераздвојив је са јучерашњим Богојављењем. Захарије и Јелисавета, „праведни пред Богом”, у старости су добили сина Јована, од анђела најављеног као “великог пред Богом”, који ће многе обратити вјери. Оставши рано без родитеља, цијели живот је провео у пустињи, оскудно се хранећи. Своју проповијед је почео позивом на покајање, крштавао је многе, упозоравајући на погубност гријеха. Није се плашио да то изрекне и владару, због чега је мученички пострадао. Мноштво српских породица слави га као крсну славу. Славили су га и многи занати и еснафи. Свети Јован је широм свијета заштитник кројача, кожара, крзнара, гостионичара, ножара, затвореника, осуђеника на смрт, као и пјевача и музичара. Код нашег народа је и покровитељ кумства и братимства. У сваком храму налази се његов лик. На прастарим византијским иконама осликан је са крилима.

Кумство и побратимство наш народ посебно цијени и без њих се не може у потпуности разумјети ни српско национално биће. Ово духовно сродство оличено је у Светом Јовану, јер је он кум Божји. Наш народ сматра да је и духовно (негдје се каже и вјештачко) сродство нешто јаче од сродства по крви или млијеку, па је то исказао и својим бројним умотворинама. Зато је Свети Јован у нарочитом поштовању, па се, осим у обредима који се дотичу кумства и побратимства, често помиње и у заклетвама и клетвама. У православној цркви је Свети Јован уздигнут над осталим свецима, што се најбоље види из чињенице да су од петнаест великих празника два посвећена њему (уз седам Христових, пет Богородичиних и један апостолски). У народу је, међутим, више његових празника, и овај светац је у народној традицији добио својеврсну биографију, па се, у складу са тим и различито назива: Јован Крститељ, Јован Претеча, Јован Главосијек, Јован Свитњак, Јован Наруквичар, Јован Метлар, Јован Биљобер, Јован Пилодјелац, Јован Грмодол...У новој години, према народном вјеровању, крштавања и вјенчања могу да се обављају тек од данашњег дана, јер то је уистину-дан кумства. У цркви се данас празнује Сабор Светог Јована Претече и Крститеља, у спомен тога што се главна улога овога светитеља одиграла на Богојављење. У народу је то било пропраћено низом вјеровања, а међу обредима се издваја ношење икона на извор и ријеку, где су их умивали или прали. Овога дана је био забрањен сваки посао. Вјеровало се да ће се одузети руке и ноге ономе ко то прекрши. У неким крајевима се није радило ни сутрадан, па се ово народно празновање тако и звало: Сутрадан.