latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 27/01/2017 | 14:46

Зашто на Савиндан једемо переце

О Светом Сави постоје многе приче и анегдоте, а у народу су се створиле и многе легенде о овом светитељу, па и она по којој је заслужан за то што се уортачио са самим ђаволом, како бисмо ми данас сваког дана на столу имали свјеж хљеб...

 

Данас је Свети Сава, који се у нашем народу прије свега прославља као школска слава. Но, иако је урадио много тога на просвјећивању и лијечењу становништва овај светитељ задужио је Србе на још много начина, од којих су неки прерасли у праву легенду. Па је тако настао и обичај да за овог свеца једемо переце. Свети Сава је за народ био божанство које путује по српским земљама, доноси ред и благостање, учи народ како се копа, оре, како се кресањем добија ватра, учи жене како се кува, мијеси, тка, плете, прави сир, учи коваче ковању гвожђа, сељаке гајењу лозе и прављењу вина. Оно на чему посебно морамо да му будемо захвални јесте то што нам је омогућио да што лакше мељемо жито. Једна од народних легенди каже да су се некада људи, да би добили брашно од жита, јако мучили. Туцали су жито у ступи или га мљели у жрвњу. Гледао то Свети Сава па се сажалио. Одлучио је да смисли неку бољу и лакшу справу. Послије дугог размишљања смислио је како ће направити воденицу. Начинио ју је и поставио на ријеци, да меље. Али, никако није могао да измисли чекетало и кош, већ су људи морали рукама да сипају жито из врећа у рупу воденичног камена. А то је било не само дангубно него и опасно јер се дешавало да при обртању камен дохвати помељаре за руке, па их израњави. Какво је рјешење пронашао Свети Сава? Једног дана дошао ђаво Светом Сави у воденицу да види шта је направио. Видјевши како је незгодно што се жито из врећа сипа рукама у рупу од камена, показао је Светом Сави како ће направити кош и чекетало, под погодбом да му се за то уступи један дан у години да буде његов у воденици. Хтио је да буде и он ортак. Свети Сава је пристао и одредио да Бадњи дан припадне ђаволу. Због тога се ђаволи често налазе око воденице, сматрају да је то њихово. На Бадњи дан, пошто припада ђаволу, ријетко који воденичар чува воденицу. Штавише, тог дана нико неће ни да меље жито. Вјерује се да би се воденичарима и помељарима тада десило неко зло. А, Свети Сава је знао зашто је ђаволу одредио баш тај дан. О Божићу се смрзну ријеке, па се не може ни мљети, па тако ђаво никад не може узети ујам. У знак захвалности, што им је олакшао мљевење жита, у народу је поникао обичај да се на Савин дан мијеси пециво од бијелог пшеничног брашна које се носи у цркву и тамо дијелидјеци. У Војводини, али и другим дијеловима Србије се од пецива најчешће праве переце, посне, ако Савин дан пада у сриједу или петак а мрсне ако пада неким другим даном. Овај обичај није везан за црквене каноне, настао је давно али у неким дијеловима Србије задржао се све до данас.