Загонетке

Загонетка је задаћа да се погоди нешто што се таји и крије. Као када на лице ставите маску, или кад дјеца завезаних очију погађају кога су додирнули, тако је и загонетка нешто замумуљено, да се лако не позна шта је а да опет вири и мами на погађање. Предмет загонетке може да буде свака позната ствар или радња из ближе околине. Загонетка је плод досјетљивости и оштроумља па своје одгонетаче дражи да се огледају са њом и да оснаже свој ум. На крају крајева она творце и одгонетаче тјера и потиче да покажу и своју пјесничку црту. Људи старијих вијекова много су јаче увиђали и осјећали корист од загонетке, него ми данас, тако да је од прастарих времена она била мила забава како код народа тако и код царева. Сви пјесници и најмудрији људи радо су се бавили загонетком и смишљали загонетку. Стари и мудри Грци држаше загонетку за једно од првих средстава за изоштравање ума. То им је била мила забава о празницима и свечаностима. За царским трпезама су се загонеткама рјешавала најмудрија питања из философије и из државних знања. Колико је загонетка код старих Грка била важна њбоље свједочи она прича о цару Едипу, који из ничега и непознат добија цареву сестру за жену и постаје царем тако што разријеши загонетку Сфингину.

Некада давно цар осуди неког човјека на смрт. Једина нада бијаше му његова кћерка, која је словила за ненадмашног ријешавача загонетки. Уколико би успјела ријешити цареве загонетке, спасила би оца. Загонетка је гласила овако: Дјевојка је требала отјерати цареве овце на вашар, те након продаје, вратити цару и новац и овце. Дјевојка отјера овце на вашар, остриже их, прода вуну те врати цару и овце и донесе му новац. Видјевши да је дјевојка заиста мудра, цар јој зада још тежи задатак. Рече јој да му она дође ни обучена ни необучена, ни у кошуљи ни без кошуље, ни пјешке ни на коњу, нити путем ни странпутицом, ни с ловом ни без лова. Дјевојка се свуче, те се умота у густу рибарску мрежу, узјаше мазгу и држећи се жице куда руда иде, понесе два жива зеца и у крилу шијући кошуљу дође пред царев двор. Цар нареди да пусте бијесне керове на њу, али она пусти два зеца те керови одјурише за њима. Дјевојка тада стаде пред цара и опчини га својом љепотом и смиреношћу. Тако она постаде царицом и наравно спаси оца.