Биљке склоне заједничком животу

Када се бијели лук нађе у близини љепотице руже она заблиста, а опојни мирис њених цвјетова почне да се шири. Није само ружа склона симпатијама ка бјелом луку. И јагода у његовој близини постаје слатка као мед, а ни малина није против истог друштва. Бијели лук је прави заштитник: тамо гдје он расте нема плијесни и биљних ваши. Ово није шала. Односи међу биљкама веома су слични односима међу људима. Постоје биљке које једноставно воле да расту заједно, а и оне које “очима не могу да се виде”. Некада није било познатих хемијским средстава за заштиту биљака, тада су постојала правила биљног свијета на која се сада заборавило. Из године у годину на истој њиви расте иста биљка. Без друштва сама, изложена многим болестима и инсектима. Једина заштита је употреба пестицида. Па зар вам није жао! У пољима гдје се дуги редови шаргарепе смјењују са лејама лука, купуса и целера болести и штеточина знатно је мање, а потреба за хемијским средствима је сведена на минимум. Различите биљке успјевају заједно да живе. Има биљака које се никако не подносе и зато слабо напредују, као што су лук и пасуљ. Друге се, пак, одлично слажу као што су паприка и шпинат. Трећа врста биљака се свуда добро осјећа као шаргарепа и ротквица. Можда сте се некада запитали, шта ће цвијеће у повртњаку? Кадифа и невен су се у баштама одомаћиле, не само зато што цијело љето цвјетају, него и зато што материје које лучи њихов коријен уништавају паразитске гљивице које, опет, уништавају коријен кромпира, парадајза и руже. Препоручује се, да се послије култура са плитким корјеном засаде оне са дубљим. Посебно се пази на редослијед култура које спопадају исте болести и штеточине. Зато се нпр. за прадајз, као предусјев препоручују купусне, махунасте и тиквасте културе. Слично је и са паприком и кромпиром. Спанаћ, ротквица, салата, млади лук имају кратак вегетациони период, па су предходни усјеви тамо гдје ће се гајити паприка, краставац, тиквица, плави патлиџан. Много је примјера узајамног помагања биљака, али на жалост, одгајивач је на себе преузео улогу проводаџије и сам прави распоред у башти, па биљке могу само да увену. А било би много лакше и њима и нама када би смо имали мало разумјевања, били би љепши плодови, здрави и без прскања, мирисни и укусни.