Потомство у народним обичајима и вјеровањима

Готово сва жива бића, свјесно или инстиктивно посебну пажњу и бригу посвећују сопственом потомству, па тако и човјек. Без дјеце не расте кућа, они су славуји који заслађују труд, али и невоље знају да чине још горчим, говорило се. Међутим, нема сумње, да поштујући дјецу, поштујемо сами себе. Кроз народна вјеровања подмладак човјечанства одувијек се посебно штитио. Послушајте нека од њих:

Кад се некоме рађају женска дјеца, а желио би мушко потомство, треба задњерођеном дјетету надјенути име мајке или куме, па ће му се та жеља испунити.

Кад дијете, које је већ проходало, пузи по кући, то је сигуран знак је да долазе гости.

Кад мајка крене с дјететом на славу или сабор, треба да га с краја заграви, да га жене не би урекле.

Не ваља дјете тући метлом, јер се вјерује да неће порасти.

Да би дијете било здраво и напредно његова мајка треба да пости сриједом, петком и све велике посне свеце.

Тако вјерује наш народ, а ви не заборавите да су сва народна вјеровања настала као посљедица вишевијековног, големог искуства, и да сигурно носе многе истините поруке.