latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 07/04/2017 | 14:48

Благовијести

На Благовијести се, као и на Младенце, пале крпе и бацају, да горе око куће и око сваке стаје, због змија. Тога јутра наложе ватру пред самим кућним вратима, да змије не би улазиле у кућу...

Када је Дјевица Марија напунила 14 година и завршила своје школовање при јерусалимском храму, њени васпитачи, како јој родитељи бијаху умрли, ријешише да је дају старом Јосифу дрводјељи, да живи с човјеком часним и узорним. Уз живот код Јосифа, Марија је дочекала и вријеме да постане изабрани сасуд (утроба) из ког ће се на свијет јавити Бог у облику човјека. Једном посла Бог свог анђела Гаврила у Назарет да Марији однесе поздрав, а за људе радостан глас, да ће постати мајка Сину Божјем. Иако је Марија била завјетована да се никада не удаје, као што и није, она не посумња у ријечи анђела. Анђео јој рече да сину надјене име Исус. Тог тренутка зачео се у утроби дјевојке Марије Исус Христос, и од овог дана до Божића, када се родио, равно је 9 мјесеци. Када је света дјева постала мајка , било јој је тек 15 година. У спомен на овај догађај, када је дата "блага вијест" да ће се за спасење рода људског на земљи јавити Бог, још од првог дана хришћанства установљен је празник Благовијести. Ево неких обичаја везаних уз празник Благовијести:

Као и на Младенце и овога дана почисти се кућа, двориште, штале и обори, а ђубре се спали. Овог пута ватра се пали за здравље домаће стоке. Народ вјерује да зима траје до Благовијести па се каже: “Ако на Благовијести зима окваси волу рог-биће добар род”. По народној легенди у ноћи уочи Благовијести горе скривена закопана блага. На данашњи дан ваља се: сијати кукуруз-па ће добро родити, сади се паприка да би била блага, тај дан је срећан и за калемљење воћака. Док Благовијести не прођу људи се боје зиме. Уочи Благовијести, дјеца лупају машицама у ожег или у какву другу гвоздену ствар, обилазе око куће и око сваке стаје, па и око тора, вичући: „Бјеж'те змије и гуштери, бјеж'те змије и гуштери!“ Кад превали пола ноћи момци и дјевојке скупе се на сеоском игришту, наложе ватру и ту играју до сванућа. У свануће се разилазе и свако иде својој кући. И на Благовијести се, као и на Младенце, пале крпе и бацају, да горе око куће и око сваке стаје, због змија. Тога јутра наложе ватру пред самим кућним вратима, да змије не би улазиле у кућу. Овога дана ваља се прије сунца мало на конопцу љуљати, да би родило конопље. На Благовијести се жене не чешљају, да их преко љета змије не би пецале. На Благовијести не ваља правити нове опанке, да се не би преко љета на змију нагазило. Послије ручка скупљају се на игриште момци и девојке и играју до мрака. Ту долазе и старији људи, који сједе и разговарају докле год младеж игра. Ако је на Благовијести ведро, народ вјерује, да ће бити рана година, ако је облачно, биће позна.