latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 14/04/2017 | 14:50

Велики петак

Данашњи дан, Велики петак, за хришћане је најтрагичнији дан у години. Спаситељ свијета, Исус Христос, предао се у руке грешника и трпи најтеже муке за, потонуо у гријесима, род људски...

У православљу данас нема литургије. Служе се Царски часови, који су понијели такав назив, јер је у старини и сам цар присуствовао овом богослужењу. Првог часа се помиње одвођење Христа пред Пилата, трећег часа је осуђен, шестог поднио страдања на крсту, а деветог издахнуо у мукама. Након смрти на крсту, што је било пропраћено помрачењем сунца и земљотресом, тајни Христови ученици су измолили од Пилата његово тијело и скинули га са крста, увивши га у плаштаницу, скупоцјено платно, што се помиње на вечерњу. На крају се из олтара износи плаштаница и поставља на „Христов гроб“, који је на средини храма и окићен. У српству је некад био обичај да се „Христов гроб“ чува цијеле ноћи, од младића нарочито обучених за ту прилику, који су одслужили војску. Предвече, служи се мало повечерје, на коме се пјева канон, у народу познатији као „Плач Мајке Божје“. Овог дана је најстрожији пост и не једе се ништа. Разрјешење имају само стари и болесни, којима је дозвољено узети парче хљеба или погаче и мало воде. У неким крајевима се на Велики петак ништа не ради, осим бојења јаја, другдје се ни ватра не ложи. Жене у црно одјевене, посјећују свете храмове и клањају се „Христовом гробу“. У селима сједе око њега, чувајући симболично тијело Христово, као неког свог најближег. У градовима се посљедњих година на ово вече обавља и сахрана Христова, која се по правилу служи на јутрењу Велике суботе. Плаштаница се обноси око храма, праћена женама које носе упаљене свијеће.