latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 18/04/2017 | 14:43

Васкршњи или “водени” уторак

Васкрс хришћани славе три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обиљежени Васкршњи понедељак и данашњи дан...

Васкрсење Исуса Христа, хришћански празник над празницима који је основа новозавјетнепроповиједи и вјере у спасење, слави се од времена првих апостола. Суштину и начело хришћанске вјере објаснио је свети апостол Павле чија је проповијед оснажила и усмјерилановозавјетнувјеру. Ријечи апостола Павла, који није био савременик Христов, али коме се, према предању, Спаситељ јавио на путу за Дамаск, записане су у његовим апостолским дјелимаи објашњавају да је суштина хришћанства у вјери у побједу живота над смрћу. У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају Царске двери на олтару чиме се симболично указује да је Исус својим васкресењем побиједио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду. Tрећи дан Васкрса називају још и “водени уторак”. Зашто? У “воденој седмици”, како се у народу назива прва недјеља по Васкрсу, нарочито се признају, и по важности издвајају, водени уторак и водена субота. У средишној Шумадији се, пак, празнују три водена уторка. То су, осим данашњег, уторак по Ђурђевдану и уторак по Тројицама. Сва три уторка, у јеку прољећних радова у пољу, посвећена су води, тј. празнују се да би пала киша, неопходна за раст и род усјева. По вјеровању у Гружи, на водени уторак није ваљало ништа радити (прати, шити, крпити, украшавати) на мушкој одјећи, поготову одјећи будућих војника. Када се, још, водени уторак поклапа са кончаним уторком, тј. уторком који је у мијени посљедње четврти мјесеца, када Мјесец копни, једе се, или смањује, што је, по народном вјеровању, дан када није упутно нове послове предузимати. Постоји још један обичај, који није толико чест, али се дешавало да се младенци узимају баш на водени уторак, јер се вјеровало да ће им брак склопљен на тај дан бити дуговјечан и плодоносан.