latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 24/04/2017 | 14:48

Побусани понедјељак

Осим на задушнице, православни се својих покојних посебно молитвено сјете на Побусани понедјељак. Радост Христовог васкрсења се подијели са онима који су нас напустили...

Током Велике и протекле Свијетленедјеље није било помена или парастоса. Данас је први дан када се поново могу помињати мртви. Одлази се на гробља да се гроб „побуса“. За ову прилику се посебно боје јаја за покој душа умрлих, она се подијеле познатима и непознатима. Јаја се на гроб стављају уз ријечи „Христос воскресе“!. Понегде бива и литија за умрле, или преливање гробова, као на задушнице. Обичај обиљежавања Побусаног понедјељкавјероватно је код Срба преузет од Руса, код којих се он зове Радоњица. Вук Караџић за данашњи дан помиње назив ружичало, који се понегдје још увијек користи. Осми дан по Васкрсу, или у понедјељак по васкршњем понедјељку, обичај је да се побусају гробови, што значи уреди, очисти од коровског растиња, бусење на хумкама. Зато се овај дан назива побусани понедељак (негдје и побушени понедјељак). У Гружи се он сматра Васкрсом покојника, те свако даје помен и спрема за душу својим умрлим прецима и сродницима. Уз прекађивање гробова, на побусани понедјељак се пале свијеће покојницима, за чију се душу дијеле шарана ускршња јаја. По свему, овај дан има својства задушничког дана, који се још назива и Мали ускрс, а у Поповом пољу у Херцеговини Млади ускрс. Мали ускрс се у банатским селима проводи врло ведро под називом кумачни понедјељак, јер се тог дана одржава обичај кумачења. Овога дана су се, уз троструко љубљење кроз вијенац сплетен од цвијећа, склапала другарства и побратимства младих. Дјевојчице и дјевојке су постајале „куме“, а дјечаци и младићи „побре“. Обичај кумачења се у насељима по Фрушкој гори назива ружичало, а под тим називом се очувао све до данас и код преосталих Срба у околини Будимпеште.