Зашто су новорођенчету давали имена предака

Новорођенчету је давано име онога претка за кога би кум, као мистични посредник између дјетета и његовог рода, установио да се у дјетету отјелотворио; или, пак, онога славног претка чије су се особине, магијском везом успостављеном преко истовјетног имена, жељеле дјетету обезбиједити. Хришћани обично својој дјеци дају хришћанска имена, апостола, библијска имена, имена хришћанских мученика и светитеља као заштитника оних који се крштавају, као и имена хришћанског карактера. Св. Јован Златоусти каже да су хришћани дужни старати се да дају дјеци таква имена, која би побуђивала на врлину не само оне који добијају та имена, него и која би потомцима служила као поука у свакој мудрости. Дјетету се обично при крштењу даје име онога светитеља у чији дан се крсти, или име светитеља који пада у осми дан иза рођења. Одрасли обично сами себи бирају име на крштењу. Не дају се незнабожачка имена, измишљена имена и имена страних народа која су ријетка и која је тешко изговорити. Код нас Срба дају се обично народна имена и имена светитеља преведена на српски, рецимо, Теодор као Божидар, итд.