latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 28/04/2017 | 14:50

Посластице и поријекло њихових имена

Није лако утврдити шта у језицима из којих смо их преузели значе сви ови називи за разне ђаконије. Неки, и то они најзанимљивији, ипак се могу одгонетнути...

Сви познати слаткиши имају своју домовину, тј. земљу или крај гдје су настали, гдје су име добили и одакле су кренули на свој дуги и слатки пут у свијет. Наставши негдје у Шпанији, Италији, Турској, Енглеској, Француској, Њемачкој, Русији или чак у далеком Мексику, са својим чудним шпанским, талијанским, турским или мексоканским именима, стигле су разне посластице и у наше крајеве, до нас. Тако смо од Турака добили: халву, баклаву, гурабије, кадаиф, пекмез, рахат-локум, сутлијаш, туфахије и сл. док нам из Њемачке стигоше: бухтле, кнедле, крафне, нокле, па онда переце, куглоф и ташци. Из Француске допутоваше: бомбони, бисквити, желе и мармелада, из Енглеске: кекс, пудинг и џем, из Русије: пирошке и пирог, из Шпаније-карамеле, из Италије-пишкоте и патишпања, из Мађарске-палачинке, а из Мексика чоколада и какао. Није лако утврдити шта у језицима из којих смо их преузели значе сви ови називи за разне ђаконије. Неки, и то они најзанимљивији, ипак се могу одгонетнути. Тако нпр. сутлијаш значи дословно “млијечно јело” или “јело од млијека”, код нас се још назива “рижа на млијеку”. Туфахије су Турци преузели од Арапа, а на арапском туфах значи-јабука. Јасно је онда да се туфахије праве од јабука, које се надјевају орасима или бадемима и кувају у добро зашећеренијој води. Узгред буди речено, и ријеч шећер смо преузели од Турака, а они, већ раније од Перзијанаца. Назив ташци, могао би се превести као џепићи јер долази од њемачке ријечи “таше”, што значи џеп. И стварно, ко зна како изгледају ташци, сложиће се да је тај назив стварно добар. Бисквит на француском значи двопек, тј. “два пута печен”. То је уједно и назив за једну врсту сувих колача. И ријеч мармелада смо преузели из француског језика, у ствари је португалског поријекла и значи “пекмез од дуња”. Перец је, у ствари, латинско-њемачко-мађарског поријекла. У латинском ријеч “брахиум” означава руку, која се касније претворила у “брацелум”, па затим њемачки-”брецел”, коју мађари претворише у “перец”, како и ми изговарамо. Такав назив переци су добили вјероватно што су онима који су их правили, изукрштане плетенице изгледале као скрштене руке. Патишпања дословно значи “шпански хљеб”, јер на италијанском “шпански хљеб” гласи “пан ди Спања”. Историја ријечи чоколада посебно је интересантна. Прво је у старом мексичком била “какауатл”, па “чоколатл“. У шпанском је од тога “чоколатл” постала “чоколада”. Чоколадом се код старих Мексиканаца називало специјално пиће од преврела кукуруза. Касније се тај назив преноси на посластицу која се добија од какаоа, коју и данас радо једу дјеца у цијеломе свијету. Компот и торта имају латинске називе. Компот потиче од ријечи “цомпоситус”, што значи “састављен”, “сложен”, а торта је зато торта што је округла, латински “тортус” значи “округао”. На сличан начин настао је и наш колач-од ријечи коло. Данас има преко двије стотине различитих торти. Неке од њих немају више округао облик, па ипак им остаде име, иако је било више покушаја да се замијени нашом ријечју “плетеница”.