X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 04/05/2017 | 14:51

O понашању у православном храму

Одсуство вјеронауке у нашим школама, и вишегодишња насилна атеизација и борба против цркве и вјере, допринијели су да је наш народ прилично постао нецрквен и вјерски непросвијећен. Данас, када се полако враћа својој цркви, примјећено је да не зна како се треба у појединим ситуацијама, на вјерским обредима и богослужењима понашати...

Прије свега, храм је свето мјесто, и када човјек улази у њега мора улазити тихо, лагано и са дубоким страхопоштовањем. Када се дође на црквена врата, мало се застане, прекрсти се и лагано поклони према храму. Негдје је обичај да се цјеливају црквена врата. Потребно је рећи да и одијевање мора бити пристојно када се иде у цркву. Мушкарци у храм улазе гологлави, а жене покривене главе, дакле, са марамом. Одијело мора бити свечано и озбиљно. Неприкладно је у храм долазити у фармеркама, папучама, мајицама, бермудама, кратким сукњама, голих руку и слично. Такође, жене треба да избјегавају шминку, руж на уснама, нарочито када хоће да се причесте. У већини случајева свијеће се продају у цркви. Зато се стане се у ред, и стрпљиво чека на куповину свијећа. Када се то обави, одлази се према мјесту где се пале свијеће. Свијећа се цјелива и намијени неком. Када се свијеће запале, онда тихо, као сијенка, а поготову ако је богослужење у току, одлази се и цјелива икона која је у централном дијелу храма. Зато је најбоље доћи на службу прије почетка богослужења, јер се касније ходањем кроз храм омета обред. Пред иконом се два пута прекрсти, поклони, а затим цјелива те још једном прекрсти и поклони. Затим се одлази на неко слободно мјесто у храму. Како се понашамо на богослужењу?Мушкарци обично стоје на десној, а жене на лијевој страни храма. На том мјесту се стоји мирно, без окретања, шетања или разговора са неким ко стоји у близини. На тај начин се омета богослужење, а и други који су присутни у храму. Боље је изаћи из храма, ако се осјети умор и ослаби воља, него ометати друге. Руке за време молитве стоје прекрштене на грудима или спуштене низ тијело. Молитве се изговарају у себи и то су тзв, умне молитве. Дискретно се пази на свештеникове радње, и када се он прекрсти, и када се у молитви и пјесми помињу имена Оца и Сина и Светога Духа сви се у цркви крсте, а када свештеник кади благо се клањају. За вријеме читања Јеванђеља и проповиједи, гдје се ко затекао ту и стоји, све док се та радња не заврши. Уколико неко зна да пјева, он пјева тихо и полако, да не омета хор или појце који пјевају за пјевницом. Све у свему, својим понашањем треба настојати да се у храму буде као невидљива сијенка, а веома је непристојно настојати да будеш примијећен и запажен. Надмено понашање фарисеја у храму, Христос је осудио, а похвалио је скромно држање и скрушену молитву цариника. У данима причешћа, или када се дијели нафора постала је пракса да се народ гура ко ће прије да дође на ред. Велики је гријех стварати гужву и неред у храму. Боље је сачекати неколико минута, и тиме показати своју свијест, стрпљење и скромност, и тиме заслужити награду пред Богом. Приликом изласка из храма, опет се цјелива икона, изађе се на врата храма, тихо и нечујно, поново се окрене према унутрашњости храма и смјерно се прекрсти и поклони.