Спаљивања моштију светог Саве

Срби у Банату су подигли устанак против турске власти. Лик српског великана ношен је на заставама. Као казну за ову буну, Синан-паша наредио је да се мошти највећег српског светитеља донесу из манастира Милешеве, где су се налазиле преко 350 година, и спале. То је требало да уништи његов велики култ у народу, а са њим и све наде за ослобођење од османлија. Мошти св. Саве биле су, по ријечима историчара, „извор српског државног легитимитета“ и „симбол српских традиција о држави и независности“. Овај чин био је пропраћен непогодом, градом и олујом, како биљеже савременици. Пепео просветитеља српског био је разнијет на све стране. У деветнаестом вијеку, у доба буђења националне свијести код Срба с обе стране Дунава и Саве, спаљивање светог Саве заузело је видно мјесто. На ову тему су писане пјесме, сликане представе овог догађаја, о томе се проповиједало по храмовима, пјевало на скуповима. Јован Јовановић Змај завршава своју пјесму о спаљивању моштију св. Саве, стиховима:

 „И где год је трунка пепела му пала, Ту је нова љубав к' роду засијала!“