O обреду крштења новорођенчета

Ако је дијете рођено здраво, закаже се дан крштења. Дијете се крсти обично послије четрнаест дана, а најдаље за шест недјеља, јер се сматрало да је некрштено дијете под влашћу ђавола, а крштено под заштитом Бога. Уколико је дијете рођенослабашно, био је обичај да се одмах крсти, да не би умрло некрштено, јер је то велики гријех, а за кума се узимао онај на кога се наиђе на путу до цркве. Крштењевршисвештеник у цркви или код кућедомаћина, а послије крштењаприређује се гозба и весеље за најужи круг родбине и пријатеља. На гозби присутни су даривали дијете новцем и хаљиницама, породиља за узврат дарује госте, а бољим даром посебно дарује кума. Када гости дарују дијете сребрним или златним новцем кажу: “Од мене ти новац, а од Бога здравље”. Понегдје, умјесто сребрног и златног новца дијете су даривали папирном новчаницом, уз напомену да када порасте за тај новац купи то и то. Кум за крштење набави свијеће и платно, на које свештеник спусти дијете при крштењу. Од тог платна, негдје, шију дјетету прву кошуљу. Раније је био обичај да кум даје дјетету име по свом нахођењу. Но, обично, се он држао традиције и дјетету је давао име неког дјетињег претка, или свеца по календару који је најближи дјететову рођењу. У новије вријеме, обично се кум посавјетује са родитељима прије него што да име дјетету. На дан крштења кум нити једе нити пије, све док се обред не обави. У неким крајевима ни родитељи дјетета ништа не окусе док се крштење не обави, да би дијете имало здраве зубе. Ако се дијете крсти у цркви, обичај је био да га бабица однесе на крштење.