Aманет, заклетва и клетва

Аманет је завјештање или тестамент. Аманет се оставља писмено или усмено. Обично то ради отац када умире. Он тада оставља својој породици извјеснесавјете, упутства, жеље и наредбе. Све је то аманет. Аманет родитеља се у нашем народу дубоко поштује. То је када је аманет у складу са хришћанским моралом. Међутим, ако је аманет уперен против некога или на штету некога, он се не мора поштовати и испуњавати. Најбоље је тада, посавјетовати се са свештеником. Заклетва није у складу са хришћанским моралом. Христос је рекао: “Не куните се! Ваша ријечи нека буду “да” и “не”, што је више од тога од зла је”. Ово се односи на свакодневни живот човјеков. Али има момената када црква одобрава заклетву. Напримјер, заклетва у војсци, свештеничка заклетва, заклетва на суду и сл. То је онда, када су у питању виши интереси једне заједнице, и тада у томе учествује црква на начин који је прописан и одређен. Шта је то клетва? Клетва или проклињање, није одобрена од стране цркве. Прије свега, што проклињање излази из душе која је пуна гњева и мржње, жеље за осветом, оправдане или неоправдане, свеједно. У Светом писму је речено: благосиљајте оне који вас куну. Увијек се треба молити Богу за све људе, па и за своје непријатеље. Своје срце не треба тровати мржњом и осветом. Божија правда је увијек достижна.