Народни обичаји и вјеровања у вези стоке

Стока је од посебне непроцјењиве вриједности за човјека и народ је зове “благом”. Зато не чуди, што се за њу везују многа народна вјеровања и обичаји. Од најранијих времена човјек је припитомљавао оне животиње које су му могле бити од користи при раду, ратовању, лову или у исхрани. Он се са великом пажњом односио према њој и старао се о њеној репродукцији. Од коликог је значаја стока била за човјека говори и чињеница да је у старо вријеме, он с њом боравио под истим кровом. Стока је била предмет многих народних вјеровања. О некима смо говорили а о некима ћете чути данас. Човјек је вјеровао да јој много шта може наудити, а посебно жене врачаре са својим мађијама, па је кроз вјеровање тражио противлијек и заштиту. Чујте само нека од таквих вјеровања.

Ако неко случајно нађе коњску потковицу на путу, очекује га нека срећа.

Ко сретне риђег коња, видјеће драгу особу, а ко сретне бијелог-имаће непланираних трошкова.

Не ваља стрићи овце уторком и петком, јер неће у стоци бити напретка.

Онога дана кад се крава отели, ждријебе ождријеби, овца ојагњи, нипошто се не дају ствари на позајмицу, нити се позајмица враћа.

Не смије се стока тјерати обијељеним прутем, иначе неће напредовати ни давати млијеко.

Када се продаје стока, у кућу се, ради здравља и напретка увијек купује неки бакрени суд.

Када се почне орати, обичај је да се разбије јаје о чело волу и да му се веже црвено плетиво око десног рога, да се не урекне.

Када се продаје стока, нипошто се купцу не даје у руке улар од коња или приуза од говечета, него се баци на земљу, да је купац сам узме.

О Мратиндану ваља воловима да су стално јасле пуне, па макар им стално полагали.

Сабор Архангела Гаврила навише се светкује из бојазни да вукови не би клали стоку.

Ако коњ с паше дође сплетене гриве, не треба је дирати, јер је то учинила вила, па се може настрадати. Вила ће је сама размрсити.

Када сунце зађе, не ваља клупко мотати, јер неће стока напредовати.

Уочи Петровдана пале се Машале по бријеговима, брдима и око кошара, јер је то радио и Свети Петар када је ноћу жео жито. Угарци машала стављају се испод пчелињака или торова ради напретка стоке и пчела.

На Бадњи дан се не ваља љуљти на столици, јер ће читаве године храмати и мршавити стока.

На Спасовдан се стоци даје со, и тај дан се слави као сточни празник, а за њен напредак.

Најсрећнији дани у седмици су понедељак и четвртак, и у те дане се даје со марви.

Када стока навече прионе пасти и неће кући, биће сутрадан кише.

Када се купе волови, треба им свезати око рогова нешто црвено, против урока.

Ако се чобанин врати с кравом истим путем куда је и дошао, она ће давати мање млијека, а након 40 дана сасвим ће пресушити.