latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 26/06/2017 | 14:01

Зашто је људском тијелу потребна вода

У току дана, око десет литара воде кружи између различитих органа човјечијег тијела. Количина воде у крви остаје стално иста...

Вода чини 60 процената човјечијег тијела. Када би сте људско тијело могли исцједити као лимун, добили би сте око 50 литара воде. Она, због материја које садржи није обична вода. У крвним судовима налази се око четири литра ове драгоцијене течности, коју срце одржава у сталном кретању кроз тијело. Ова крвна вода сталним протицањем, купа сваку ћелију човјечијег тијела. Вода игра и улогу спроводиоца топлоте кроз тијело. Чак иако не пијете воду у току дана, ви уносите око један литар воде са чврстом храном коју једете, јер поврће, воће, хљеб и месо садрже око 30-90 процената воде. Поред тога, свако уноси око два литра воде дневно, у виду течности. Попијена вода одлази из цријева у крв. У току дана, око десет литара воде кружи између различитих органа човјечијег тијела. Количина воде у крви остаје стално иста. И када сте веома жедни, послије напорног дана, крвни судови садрже исту количину воде. Без обзира колико је попијете, количина воде у крвним судовима остаје увијек иста. Вишак воде се распоређује у остале органе: цријева, јетру, мишиће и бубреге. Ако ожеднимо, а немамо могућност да нешто попијемо, осјетићемо тако велику жеђ да ћемо све друго заборавити. Можете ли само замислити како се осјећа човјек који данима није пио воде. Ако човјек не уноси у организам никакву течност три недјеље, он је осуђен на смрт. Једноставно, нашем тијелу је потребно да допуњава своје залихе течности. Просјечна одрасла особа губи око 700 грама воде знојењем, и излучује око 1,3 литра кроз отпадне материје. Варењем, организам добија око 350 грама течности дневно, што није довољно за одржавање сталног нивоа течности у организму. Жеђ је знак који опомиње да је организму потребно више воде. У мозгу такође, постоји центар за жеђ који реагује на одређену количину соли у крви. Ако се та количина измјени тај центар шаље поруку задњем зиду ждријела. Одатле се импулс поново враћа у мозак и усљед тих комбинованих осјећаја настаје жеђ.