Свети великомученик Пантелејмон-Пантелиндан

Рођен је у Никомидији, од оца многобошца и мајке хришћанке. Већ као младић, био је добар љекар, помоћник царском љекару Ефросиму. Када је упознао старога свештеника Ермолаја, крстио се и постао хришћанин. Након смрти родитеља, имање је раздијелио сиротињи и почео бесплатно лијечити болесне. Са молитвом на уснама, уз помоћ Божју, чудотворно је лијечио слијепе, узете, сиромахе и хришћане мучене по тамницама. Много је народа, задивљеног његовим дјелима, прешло у хришћане. Због свега тога, остали љекари га оклеветаше код цара Максимилијана и овај га баци на муке. Када је цар видио да га ничим не може поколебати у вјери, даде га посјећи мачем. На губилишту је Пантелејмон клекнуо да се моли Богу и мач га није могао посјећи, већ се ломио неколико пута, све док он није завршио молитву. Посјечен је врло млад, испод једне маслине, заједно са свештеником Ермолајем. Било је то 304. године. Његово име значи свемилостиви, а призива се при водоосвећењу и јелоосвећењу, заједно са светим Ермолајем и осталим бесребреницима и чудотворцима. Најпознатији храм њему посвећен, свакако је величанствени руски манастир Светог Пантелејмона на Светој Гори. Народ погрешно сматра да је Свети Пантелеј брат Светог Илије. Свети Пантелеј управља вјетровима и зато стално путује па га народ сматра заштитником путника. По народном вјеровању, Свети Илија, Огњена Марија и Свети Пантелија су огњени свеци: “Громом бије громовник Илија, ватром пали Огњена Марија, потпаљује Свети Пантелија”. Зато на ове огњене свеце народ не ради око класја. То, ипак, не значи да не смијемо запјевати.