Прве књиге и да ли и колико читамо данас

Књиге, какве су наше данас, појавиле су се тек у средњем вијеку. Најближи њима били су свици папируса. Листови папируса лијепљени су једни за друге, и тако се добијао дугачак свитак. Средином петог вијека, пергамент и велин су замијенили папирус. Пергамент се правио од овчије или козије коже, а велин од телеће. Листови од тог материјала, исписани на једној страни, сијечени су да буду исте величине, а онда су на једном крају спајани кожним копчама и повезивани у књиге. Међутим, књиге налик на данашње први пут су направљене у средњем вијеку. Четири комада велина савијена су тако да је сваки образовао по два листа. Ти комади су онда стављени један у други, па се добијало осам спојених листова, који су називани свезак. Они су се, затим слали писару који ће исписивати текст. Писар је раздвајао листове и писао страну по страну. Велин је био довољно дебео, тако да се могло писати са обе стране. Следећи корак је био слање исписаних свезака књиговесцу, да он од њих направи књигу. Он их је прошивао канапом, затим је правио дрвене корице па је крајеве канапа провлачио кроз рупе избушене на дашчицама и тако спајао стране на корицама. Најзад је лијепио велико парче коже на дрвене корице. Касније је повезивање усавршено, пронађени су нови начини да се књига украси и боље сачува, али ово што смо описали биле су прве књиге које су личиле на данашње. Средњевијековне књиге су већином биле Библије, проповиједи и други вјерски списи. Затим су се појавиле књиге из права, медицине, природних наука, а још касније неколико љетописа и романа. Највећи број књига у средњем вијеку писан је на латинском.