Преподобни Симеон Столпник

Симеон је рођен у породици хришћана Сусотина и Марте. До осамнаесте године је био чобанин, а онда се замонашио у манастируТеледа, гдје је врло брзо по побожности надмашио све калуђере и чак због претјеране ревности једно вријеме био избачен из монашког братства. Наиме, толико је био нехајан према свом тијелу да га је обмотавао ужетом од влакана палме које му је сјекло кожу и стварало ране које су гнојиле. Кратко вријеме је живио у планини у неком бунару који је пресушио, потом у једној малој келији, а онда и на планини Калат Симан тако што је био прикован за стијену. Тако је и привукао пажњу Мелетија, утицајног човјека у то доба, који га је убиједио да дозволи ковачу да га ослободи окова. Мелетије није једини кога је Симеон заинтересовао. У посјету су му долазили људи из разних народа, као што су Арабљани, Персијанци и Јермени. Како би избјегао да га додирују, Симеон је тражио да му се направи стуб на коме је стално боравио. Тих стубова је прављено још, да би тек пети био довољне висине која је износила шеснаест метара, а око њега су биле постављене двије камене ограде. Са стуба је проповиједао, а ту се налазило и мало склониште које је Симеон користио за молитву. Симеон је стално постио, а објед му се састојао од воде и расквашеног сочива. Вјерници му приписују власт над животињама, чак и опасним попут тигра, али и пророчанске моћи. Такође, вјеровало се да је могао да преобрати окорјеле разбојнике. Према сиријској верзији Симеоновог животописа, калуђер је имао велики утицај на политику цареваТеодосија II и касније цара Маркијана. Првог је приморао да укине едикт којим је Јеврејима вратио њихову некадашњу синагогу, а у коју су се у међувремену уселили хришћани. Такође, према неким изворима, спасио је од јереси цареву супругу Атенаиду-Евдокију. Када је Симеон умро, његов ковчег су покушали да однесу покрштени Арабљани, али их је у томе спријечио тада утицајни Ардабур, који је тијело пребацио у пријестоницувизантијскепровинције Сирије, Антиохију.