X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 03/11/2017 | 14:52

Tеркијa

Дјевојке су почињале да их носе од 16-те године и то је било знак да су се задјевојчиле...

У сталној журби и тежњи да обави 1000 послова, савремена жена често је у ситуацији да не зна гдје јој је глава а гдје су јој кључеви од стана, радног стола, или гдје је оставила маказице или огледалце. И ма колико се трудила, неријетко се запитамо, да ли све те ствари заиста могу бити на једном мјесту? Да ли су наше баке на селу имале сличан проблем? Нису. Оне су прије 100 и више година носиле теркију-дио старије женске ношње, украсни привјесак, који виси закачен са стране о појасу. То су 4 уска каишића, наравно окићена, а при дну сваког виси мали кључ, ножић, маказице, огледалце и слични предмети. Дјевојке су почињале да их носе од шеснаесте године и то је било знак да су се задјевојчиле. Теркија је била причвршћена на десној страни појаса, а осим практичне имала је и украсну намјену. Вријеме када жена, односно дјевојка, почиње носити овај привјесак са минијатурним помагалима, које користи у обављању свакодневних послова у домаћинству, јасно показује њену основну намјену код сеоских жена на овим просторима у 19. и 20 вијеку. У западној Босни називали су их табачким” јер су направљене од штављене коже. Теркија је била несумљиво врло практичан модни детаљ наших жена у прошлости али и симбол народног живота, симбол удатих жена или дјевојака спремних за удају.