X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 07/11/2017 | 14:00

Милункa Савић- најодликованија жена Првог свјетског рата

5. октобра навршило се 44 године од смрти Милунке Савић, жене која је обиљежила Велики рат. Била је најодликованија жена Првог свјетског рата...

Када је 1912. године почео Први балкански рат, 23-годишња Милунка Савић је одсјекла кике, на главу ставила шајкачу, обукла мушке чакшире и сељачки копоран и кренула у Београд. У добровољце се уписала као Милун и већ на Брегалници добила прву медаљу за храброст. А, када су јој послије првог рањавања откопчали копоран и видјели да је женско, повратка више није било. До краја рата српска Јованка Орлеанка, како су је прозвали, постала је најодликованија жена у историји ратовања. Рођена је крајем 19. вијека у селу Копривница, недалеко од Рашке. У Првом свјетском рату била је дио чувеног “Гвозденог пука”, најелитнијег Другог пука српске војске “Књаз Михаило”. За показано јунаштво у Колубарској бици одликована је златном медаљом за храброст “Милош Обилић”. Милунка је преживјела и велику аустро-угарску и бугарску офанзиву и повлачење преко Албаније. Због храбрости коју је показала у борби, рат је завршила са чином каплара српске војске. У јесен 1915. године Милунка је тешко рањена у главу у Македонији и тако повријеђена повлачила се преко Албаније. Послије неколико мјесеци опоравка, вратила се на Солунски фронт гдје је учествовала у биткама које српска војска води уљето и јесен 1916. године. Милунка Савић је показала велику храброст у борбама. Заробила је 23 бугарска војника, помагала у достављању муниције, истакла се у бомбашким нападима. Пријестолонасљедник Александар Карађорђевић одликовао ју је 1917. године војничком златном Карађорђевом звијездом са мачевима, а убрзо затим добија и одликовање француске војске Легију части В степена, а касније и француки Ратни Крст и официрску Легију части. Половином 1918. Врховна команда савезничких армија наредила је да се похвала јунаштву српског наредника Милунке Савић прочита пред стројем у ставу “мирно” свих јединица Антанте. Таква почаст није указана ниједном официру и генералу. Приликом додјеле француског ордена Ратног крста са златном палмом, пред Милунком су, у знак поздрава, спуштене заставе прослављених француских пукова из битака код Аргоа, Лијежа, Вердена и Марне. Одликовање јој је уручио командант Солунског фронта, генерал Франш д’Епере. Одликована и храбара жена борац изазивала је дивљење савезничких војника који у својим редовима нису имали жене борце. Појава жена бораца у српској војсци била је револуционарна. Поред Милунке, било их је још двадесетак. Послије рата, хероина Великог рата, радила је у Босни и Херцеговини као куварица, болничарка, прегледачица у фабрици војних униформи. Тада се удала за Вељка Глигоровића, са којим је добила кћерку Милену, али је убрзо усвојила још три дјевојчице: Вишњу, Радмилу и Зорку. Међутим, брак је кратко трајао, тако да Милунка сама подигла четири кћерке. Послије ургенција ратних сабораца 1929. године, запослила се као чистачица у Хипотекарној банци у Београду, гдје је провела највећи дио свог радног вијека. Послије Другог свјетског рата, Милунка Савић радила је и као чистачица у београдским кафанама. Хуманост је показала и тако што је ишколовала још око 30-торо дјеце. Умрла је 5. октобра 1973. године. Иако је у медијима (читуљи у новинама) првобитно било најављено да ће Милунка Савић бити сахрањена у Алеји великана, то се није догодило. Сахрањена је у породичној гробници на Новом Гробљу. Ниједан историчар није написао њену биографију, нема је у музејима а ријетко се спомиње и у уџбеницима из историје. Ми смо на овај начин покушали спасити дио успомене на ову хероину.