latinica  ћирилица
19/04/2014 |  11:21 | Аутор: ТАНЈУГ

Нови Уренгој - гасни рај поларног круга

Гасна пријестоница Русије, Нови Уренгој, који се налази у близини поларног круга, снабдијева гасом скоро цијелу Европу.
Тај град са око 120.000 становника је Гаспромова сибирска база, преко које је руски гигант започео освајање богатих налазишта гаса у неприступачном Сибиру. Упркос томе што је просјечна плата радника на гасним постројењима у предузећу "Гаспром производња Нови Уренгој" око 3.000 долара мјесечно, на 22 гасна поља у Јамалсконенечком округу, запослени су само Руси и то они који живе у граду Нови Уренгој, једном од најхладнијих градова свијета, на око 60 километара од поларног круга. На том сњежном пространству, гдје се температуре спуштају до минус 50 степени, живи више од 24.000 сибирских номада, Ненаца, који се не приближавају "индустријској зони", већ се крећу пустијим, сјевернијим предјелима. Ненци традиционално живе од чувања сјеверних јелена и, мада Гаспром експлоатише гас на, како кажу сами представници руског гиганта - земљи Ненаца, међусобно његују пријатељске односе. Гаспром помаже интернетско школовање малих Ненаца и помаже им у запошљавању уколико одлуче да се не врате традиционалном начину живота. Гаспром има бројне програме за сарадњу са тим аутохтоним сибирским народром. Након што је имао прилике да дјелимично "завири" у њихов живот, извјештач Танјуга је овог априла прешао на територију поларног круга, увјерио се у суровост руске зиме, али и на уласку у поларни круг везао традиционалне тракице Ненаца на дрво, уз вјеровање да ће му бити испуњена жеља. Представници Гаспромовог пробног поља за производњу гаса "22", које се налази у поларном кругу и које ће снабдијевати и Јужни ток кроз Србију, казали су Танјуговом извјештачу да живот у Гаспромовом "царству" у близини Арктика, има и добрих ствари јер за гријање и друге потребе гас плаћају мјесечно у просјеку око 10 евра, за стан од око 65 квадрата. Инжењер Денис Жидењко је рекао да толико плаћа за гас и да је задовољан радом и животом у Новом Уренгоју, који има све што је потребно за нормалан живот - редовне и специјализоване школе, спортске и културне, инфраструктуру, вјерске објекте, савремено породилиште, банке... Дјеца могу да похађају музичку школу, тренирају бокс, карате, ритмичку гимнастику, уче плес и стране језике, тренирају пливање или рекреативно користе базен и још доста тога. У Новом Уренгоју је започет и пилот пројекат Гаспромовог школског одјељења, за обуку будућих кадрова. Уренгојцима је на располагању чак и професионално опремљена сала за билијар и снукер, а на располагању им је и врхунски инструктор. Инжењер Алексеј Курјејев је рекао да је у гасном сектору запослено свега око 20 одсто жена, а у самој производњи их и нема из простог разлога, како каже, што су мушкарци физички јачи од жена. Према његовим ријечима, мушкарци запослени у гасном сектору у пензију иду са 55, а жене са 45 година. "Овде јесу прехрамбене намирнице скупље, али је и плата доста већа", истакао је он додајући да сви запослени имају довољно новца да могу нормално да живе и путују са својим породицама у иностранство. Гаспром има утврђене платне коефицијенте за сваки рејон, у зависности од услова рада, додао је Крјејев. Он је казао да Гаспром велику пажњу посвећује одабиру квалитетних кадрова и да се стално траже млади руски стручњаци. Технички директор поља "22" Алексеј Фролов је рекао Танјугу да ту нема запослених радника из Србије или бивших југословенских земаља. Према његовим ријечима, просечна старост запослених је 38 година, а млађи од 35 година чине трећину колектива. Гаспром производња Нови Уренгој годишње производи око 100 милијарди кубних метара гаса, а процјењује се да укупне резерве његових налазишта износе и више од 10.000 милијарди кубних метара гаса. Ту се налази највеће копнено налазиште гаса у свијету, а већа налазишта од овога постоје једино у Катару и Ирану на морском дну. Шеф одсјека за еколошка питања у Гаспром производњи Нови Уренгој Лешан Димитри је рекао за Танјуг да та фирма годишње троши више од 300 милиона рубаља за еколошке активности као и да је до 2004. године на том подрчју избачено 240.000 тона штетних материја, а сада свега 38.000 тона. У Новом Уренгоју, који је почео да ствара 1973. и који су изградили лењинградски грађевинари, живе припадници 54 националности, а највише има хришћана и муслимана. Главна улица је Лењинградски булевар. У том граду постоје два храма Руске православне цркве - Богојављенска и црква посвећена једном од највише поштованих руских светаца Серафима Саровског. Путеви око Новог Уренгоја су стално покривени сњежним сметовима и њима могу да се крећу само возила којима је то дозвољено, са одговарајућом опремом. Овдје је основан и први музеј у Русији посвећен експлоатацији природног гаса. Нови Уренгој, као име, има више значења, али се најчешће везује за "проклето мјесто", јер су га, како кажу, дивљи јелени зобилазили због гаса. У том дијелу Русије око девет мјесеци траје зима и све је окованом снијегом и ледом, па чак и у јуну може да падне снијег. Ту је живот специфичан, јер током љета сунце скоро да не залази и стално је дан. На том подручју има више од 30.000 ријека и језера, а земља је прекривена посебном врстом маховине. У тундри живе сјеверни јелени, вукови, дивљи пси, поларне лисице, зечеви, а богата је и печуркама и брусницом. Врста бијеле рибе муксун, која је веома укусна, кошта и до 100 евра за килограм. Вода је на том подручју веома чиста и чак 80 одсто засићена кисеоником. Чистоћу те воде упоређују са водом из Бајкалског језера.