Украјина: Васкрс на барикадама

Денис Пушилин, копредсједавајући самопроглашене Народне Републике Доњецк, која тражи јачање моћи региона и ближе везе с Русијом, поручује да ће побуњеници наставити окупацију владиних канцеларија док не буде распуштена прозападна влада у Кијеву. "Отићи ћемо само кад оде и кијевска хунта. Прво Кијев, онда Доњецк", рекао је он јуче АП-у. У близини, у црвеном шатору, украшеном црвеном совјетском заставом са српом и чекићем, пензионерка Ксенија Шулејко (65) нуди колаче са сувим воћем, који се традиционално сервирају на Васкрс. Шулејкова каже да се нада да ће Русија, која је прошлог мјесеца анектирала Крим, задржати утицај у региону Доњецка, у близини границе с Русијом, познатом као Донбас: "Вјерујемо у Русију. Помогла је Криму, помоћи ће и Донбасу. Бог ће помоћи онима који вјерују, а ми вјерујемо." Послије разговора са извјештачима АП-а, Шулејко се придружила групи демонстраната који пјевају патриотске пјесме из совјетске ере. Није могла да задржи сузе. Припреме за Ускрс дешавају се само два дана пошто су највише дипломате Украјине, Русије, САД и ЕУ објавиле заједничку изјаву у којој позивају на цијели низ акција које укључују разоружање милитантних група и ослобађање јавних зграда које су заузели побуњеници. Договорени услови брзо су постали "врућа тема" пошто су проруске наоружане групе, које су заузеле и полицијске станице као и друге владине зграде на истоку Украјине, поручиле да се неће повући док актуелна влада у Кијеву не поднесе оставку. Истовремено, Пушилин је руској агенцији РИА Новости рекао да би његова група могла да учествује на широком националном округлом столу о смиривању кризе, који је предложила Јулија Тимошенко, бивша премијерка и кандидаткиња на предсједничким изборима 25. маја. Побуњеници кажу да је циљ Владе у Кијеву - која је преузела власт послије свргавања проруског предсједника Виктора Јануковича у фебруару, послије вишемјесечних протеста - да стави ван закона грађане који говоре руски језик, наводи АП, подсјећајући да источна Украјина, која је била Јануковичево главно упориште, има знатну популацију која говори руски. Нова влада инсистира на својој легитимности и нема намјеру да поднесе оставку, пошто је формирана након што је Јанукович напустио Украјину и има подршку неких чланова његове странке. Док Русија наставља да критикује нову владу, ипак се укључила у директне преговоре с Кијевом, примјећује АП. Нова власт тврди да ради на уставним реформама, које ће дати источним регионима већа права у самоуправи. Украјинска криза проузроковала је најозбиљније тензије између Истока и Запада од Хладног рата. Вашингтон и ЕУ увели су санкције Русији пошто је анектирала Крим прошлог мјесеца, послије референдума којим је масовно подржана сецесија полуострва. Русија је размјестила трупе у регионима који се граниче с Украјином и критичари кажу да Москва охрабрује немире на истоку Украјине, тражећи изговор за војни упад. Украјински премијер Арсениј Јацењук изразио је страховање да руски предсједник Владимир Путин тежи да обнови некадашњу геополитичку и територијалну моћ Москве. "Предсједник Путин сања да обнови Совјетски Савез. И сваког дана, иде даље и даље. И бог зна гдје је коначно одредиште", рекао је Јацењук за Ен-Би-Си, у интервјуу који ће у цијелости бити емитован у недјељу. Руско министарство спољних послова саопштило је да се замјеник министра Григориј Карасин данас састао са Олегом Царевом, проруским кандидатом на украјинским предсједничким изборима. Како је саопштено, руска страна је нагласила да би питања рјешавања унутрашње политичке кризе требало да рјешавају сами Украјинци у блиском контакту са специјалном поматрачком мисијом ОЕБС-а, а Русија је спремна да у овоме пружи најширу подршку. АП примјећује да се у саопштењу не прецизира о каквој је подршци ријеч и подсјећа да Русија негира тврдње да њени агенти у источној Украјини организују или охрабрују побуњенике. Уз истицање одговорности Украјине, истичу да би први корак требало да буде разоружање чланова ултранационалистичког Десног сектора, чији активисти држе неколико зграда у центру Кијева, које су претворили у импровизоване канцеларије. АП додаје да су активисти Десног сектора били кључни елемент тромјесечних протеста, који су претходили паду Јануковича.