latinica  ћирилица
22/04/2014 |  11:46 | Аутор: Независне

Нови документи: "Клинтон увукао Иранце у БиХ"

Дотурањем иранског оружја Бошњацима током рата у БиХ администрација Била Клинтона је увукла Иранце у БиХ, произлази из бројних докумената објављених на сајту Клинтонове библиотеке.
Клинтонова администрација стално је водила "рат" са Конгресом, који је инсистирао на укидању ембарга на оружје Бошњацима, како би се постигла војна равнотежа на терену. Клинтон је одбијао ту могућност из страха да би се Европљани повукли из УН-ових снага у БиХ, што би, како се страховало, довело до слања америчких војника у БиХ. Стога је Клинтон одлучио да помири Бошњаке и Хрвате и преко Хрватске шаље тајне пошиљке оружја, великим дијелом из Ирана. То је, међутим, како се види из бројних докумената, поспјешило ширење иранских утицаја на БиХ, због чега је Клинтон био под ударом и опозиције у Конгресу и америчких медија. Након потписивања Дејтонског споразума, Клинтон је "притиснуо" Изетбеговића да се одрекне иранских утицаја, што се, како су и сами у документима признали, никад није потпуно остварило, преносе Независне новине. Примјера ради, у документу 2006-1008-Ф објављеном у петак, наведени су бројни медијски чланци који су критиковали увлачење Иранаца на Балкан. Рецимо, у чланку од 17. маја 1996. "Investor Business Daily" извјештава да је Клинтонова одлука о дозвољавању иранских испорука оружја упркос међународног ембарга "ужасна политика", а у документу је наведен и клипинг из чланка "Three Star Edition" о "иранско-босанском фијаску". "Предсједник је био одлучан да јавност не сазна за зелено свјетло које је дао тој терористичкој држави да дотура оружје муслиманима у БиХ и да тако потпадну под ирански утицај", наведено је. Ту је и чланак "Washington Times" у којем се критикује што истрага о дотурању оружја преко Ирана никад није обухватила замјеника државног секретара Строба Талбота од којег се очекивало да каже све што зна о улози Клинтонове администрације о испорукама иранског оружја. Из докумената ЦИА, видљиви су Клинтонови мотиви за отворену подршку Бошњацима. Ту је, рецимо, видљиво да се Клинтон одлучио да се помогне бх. муслиманима како би се показало да су САД наклоњене муслиманима ако су они прозападно оријентисани, упркос томе што га је већина сарадника савјетовала да БиХ треба да препусти Европљанима. У том контексту, однос муслиманске заједнице и Клинтона одлично илуструје писмо Басама Естванија, директора Исламског центра ''Ал Хиџра'' Клинтону из сета докумената Клинтонове библиотеке објављене у петак, у којем тражи аудијенцију у Бијелој кући. "Била би ми велика част ако бисте ми дозволили сусрет са Вама у Вашој канцеларији, током којег бих Вам представио све што сам сакупио о Вашим предивним напорима служећи интересу мира и правде за исламску ствар у Палестини, Босни, Косову, Кашмиру, Албанији и многим другим мјестима протеклих година", наведено је, између осталог, у писму. Ипак, Клинтон није био мотивисан само тиме. У документима ЦИА из 1995. видљиво је да се Клинтону журило да постигне мировни споразум као адут за изборну кампању за америчке предсједичке изборе 1996. године, на којима му је ривал био пробошњачки сенатор Боб Дол. Из селекције докумената 2006-0325-Ф видљиво је и да САД нису жељеле да у Дејтонском споразуму стоји формулација да би његова ратификација значила легализацију етничког чишћења, јер би, како се истиче, то било увреда и за бх. и за америчку владу. Истакнуто је да је уочи самог потписивања Дејтонског споразума Ричард Холбрук, специјални изасланик америчког предсједника Била Клинтона, издејствовао од Хариса Силајџића, најближег сарадника Алије Изетбеговића, да се одрекне инсистирања на таквој формулацији те да је Силајџић обећао да ће тако и урадити. "Ако вам се буде чинило прикладно, требало бисте да поновите наше примједбе у вези с употребом те фразе, уз аргументацију да би то била увреда за босанску и америчку владу", наведено је у документу, који је у децембру 1995. саставио Александар Вершбоу, који је у то вријеме био помоћник предсједника Клинтона за европске послове, а који је послао "Тонију и Сендију", вјероватно мислећи на Ентони Лејка и Сендија Бергера, савјетнике Клинтона и потпредсједника Ала Гора за националну безбједност. Овај документ садржи примједбе и сугестије које би требало изнијети у преговорима са лидерима Конгреса у вези са давањем подршке слању америчких трупа у БиХ у оквиру примјене мировног споразума. У једној од сугестија се истиче да Клинтонова администрација не би требало да призна да су амерички официри директно учествовали у програму наоружавања Армије ФБиХ након потписивања Дејтонског споразума. "Предлажем да нагласите тврдолинијашима у Конгресу да је важно да остане наша формулација, јер желимо одржати максималну јавну дистанцу између америчке војске и програма 'Опреми и обучи'", наведено је у документу. Појашњења ради, велика већина сенатора, посебно републиканаца, била је против Клинтоновог плана слања трупа у мировну мисију у БиХ, правдајући то опасношћу за америчке животе, али је ипак, након дуге дебате, сагласност на крају дата.