Све тежа контрола "Балканске руте"

Земље југоисточне Европе, укључујући и Македонију и Србију, из године у годину биљеже све мањи успјех у борби против трговине дрогом, запљењујући све мање количине хероина, иако је "Балканска рута" кључна карика у транспорту ове дроге из Авганистана до централне и западне Европе, објавио је данас скопски лист Вечер,а преносе агенције. Позивајући се на извјештај Канцеларије за дрогу и криминал Уједињених нација , објављен крајем марта, Вечер наводи да је "Балканска рута", по којој се путевима за кријумчарење годишње пренесе 60 до 65 тона хероина чија су крајња дестинација западноевропске земље, тешка на стотине милиона евра. Према подацима из извјештаја УН у 2012. години заплијењено је укупно близу једне трећине од свих пошиљки хероина, чија је крајња дестинација била западноевропско тржиште, што је озбиљан удар кријумчарима будући да су изгубили стотине милиона евра чистог профита од продаје дроге, што им је и смањило моћ за организацију и спровођење даљих криминалних операција. Према детаљима извјештаја види се да је у 2012. години Турска запликенила највеће количине хероина, 13,2 тона, као и да су земље ЕУ које су крајња дестинација успкеле да пресеку на десетине канала и да заплијене још пет тона хероина, док је у свим земљама југоисточне Европе заплијењено укупно мање од једне тоне хероина, што је најмања количина у последњих десет година. Претпоставља се да је узрок томе регионална интеграција земаља и њихов улазак у ЕУ, чиме су укинуте границе и гранични прелази, самим тим и контроле полиције и царинских служби, као и стратегија кријумчара који су дрогу почели да преусмјеравају истовремено преко три трасе: јужне, централне и источне. Такозвана јужна траса која води од Авганистана, преко Пакистана, Ирана и Турске директно продужава до пристаништа у Грчкој, Италији и западноевропским земљама, источна траса прелази преко Бугарске и Румуније, док централна траса кријумчара дроге у највећој мјери пролази преко земаља бивше Југославије. Према извештају УН, највећи проценат пошиљки дроге завршава у Холандији, која се сматра центром за редистрибуцију, односно земљом гдје се пошиљке препакују и шаљу у сусједне земље. За разлику од слабијих резултата у запљени кријумчареног хероина, према извјештају УН, земље југоисточне Европе предњаче у пресјецању ланаца кријумчарења марихуане, за коју се сумња да се одгаја у неколико региона у Албанији. Према извештају УН у 2012. години, у земљама југоисточне Европе заплијењено је укупно 48 тона марихуане, што је највећа количина у последњих десет година и што је дупло више него 2011. године, када је заплијењено 23 тоне марихуане. Извјештајем УН обухваћено је и кријумчарење кокаина, али будући да ниједна од земаља региона југоисточне Европе не производи ову дроге за сада се она у њима сматра малом пријетњом. Највећи проблем у шверцу кокаина, према извјештају УН, представљају везе јужноамеричких произвођача са балканским криминалцима, који се јављају као једни од најкрупнијих дистрибутера кокаина у западноевропским земљама.