ЦИА: Ватикан крио Павелића

Ту информацију, како наводе медији, откривају документи америчке обавјештајне агенције ЦИА с којих је скинута ознака тајности.

"Вечерњи лист" преноси да су САД и Велика Британија знале детаље о Павелићевом боравку у Ватикану, укључујући и број собе у којој се налазио. Иако су оклијевали, смислили су план за његово хапшење, али су обје државе одуговлачиле не показујући знатније занимање.

Документи ЦИА откривају и да су Британци Павелића имали у рукама током рације у Ђенови, али су га пустили.

Из извјештаја које је пуковник Г. Ф. Блунда из Команде за Медитеран 8. новембра 1947. упутио бригадном генералу Карлу Фричу, замјенику директора обавјештајног штаба Европе, ишчитава се америчко оклијевање да сами крену у акцију, али и резигнираност због британском неспремношћу за сарадњу.

"У Риму сам се 11. августа састао с Бендалом из британске амбасаде, те с америчким амбасадором, којега сам обавијестио да је, према провјереним информацијама, Павелић у Ватикану", написао је пуковник Блунда и додао да су Британци наговарали Американце да сами ухапсе Павелића.

Позивајући се на документ ЦИА, "Јутарњи лист" такође пише о томе да је послије бјекства из Загреба Павелића скривао Ватикану. Лист наводи да је Павелић с породицом побјегао 6. маја 1945. у Аустрију, гдје је боравио у америчкој окупационој зони, одакле се с фалсификованим перуанским документима под именом дон Педро Гонер, прерушен у свештеника, пребацује у Италију.

"Стиже до Рима, гдје га, како потврђује декласификована биљешка, под своје окриље узима Ватикан у којем је тада столовао папа Пије XII

бивши ватикански нунциј у нацистичкој Њемачкој", пише "Јутарњи лист".

Лист наводи да су у Риму, врло брзо након пада НДХ, свештеник Крунослав Драгановић и група свештеника и редовника везаних уз Завод Светог Јеронима, који се налази у центру Рима, али је под управом Ватикана, успоставили мрежу која је требало да омогући припадницима квислиншког режима да се пребаце на тада најсигурнију локацију, у земље Јужне Америке.

Према једном запису, у Заводу је, заједно с функционерима НДХ (не и Павелићем), боравио и Ђорђе Перић, министар пропаганде у српској влади Милана Недића.