latinica  ћирилица
29/04/2014 |  13:09 | Аутор: РТРС

Прољеће - период алергијских реакција

Ако болујете од неког типа алергије, познато вам је колико оне могу бити непријатне, напорне и упорне. Нарочито у прољеће, које карактерише цвјетање биљака и трава, као и повећана концентрација полена у ваздуху.

Проблеме изазване алергијом на полен има и Бањалучанка Ивана Тешић. Терапију мора да користи свакодневно, што није мала ставка у њеном кућном буџету. Према њеним ријечима, за лијекове јој је потребно око 30 КМ, за капи, таблете и масти.

Алергичне особе треба да узимају лијекове превентивно чим дође прољеће, да не би дошло до тешких облика алергија - став је љекара.

Одговарајући лијекови се преписују превентивно, али они се не набављају на рецепт и пацијенти их морају плаћати. Таква терапија мора да траје мјесец до два, током ових прољетних мјесеци, напомињу љекари.

Разне састојке из нашег окружења, који иначе нису штетни, неке особе препознају као стране и бурно реагују на њих. Први симптоми са којима се алергична особа сусреће су појачана секреција из носа, свраб, црвенило и сузење очију, гребање у грлу...Како алергијска реакција напредује, симптоми се продубљују. Пацијент може осјетити и, прво благо гушење, затим и отежано дисање, па све до астме и неких тежих обољења и поремећаја дисања.

На појаву алергије утичу многи фактори, као што су аерозагађење, пушење, начин исхране, инфекције, психолошки фактори, као и лијекови. Најчешћи алергени су инхалаторни и нутритивни, односно они који у организам доспијевају дисајним, односно дигестивним системом. Од нутритивних алергена то су најчешће бјеланчевине из млијека, бјеланчевине из јајета, кикирики, јагоде, а и риба која је велики алерген.

Списак алергена постаје све дужи, па се чини да алергије постају болест савременог доба. Најчешћи је алергијски ринитис од којег болује око 200 милиона дјеце у свијету.

Доктор Сузана Савић напомиње, да бебе по рођењу које 
имају екцем на лицу, љекаре диференцира да ће такво дијете имати склоност ка алергијама, било да се ради о алергијском ринитису који може да пређе у астму. Тада се обавезно узима породична анамнеза, јер се тиме сигурно добија одговор да је неко у породици имао проблема с алергијама или да се лијечио од астме.

Тако нпр. ако један родитељ има алергију, вјероватноћа да ће је и дијете добити је од 20-30 одсто. Ако оба родитеља имају различите облике алергије, та вјероватноћа се повећава и на 60 одсто. Код беба алергије се углавном развијају у прва три мјесеца. Међутим, велики је проблем утврдити њихово постојање.

Први пут кад особа, односно дијете, дође у контакт са алергеном, у организму се формирају тзв. имуноглобулини ИГГ и то је тај период сензибилизације. Значи, неће се одмах појавити алергијска реакција, без обзира који је алерген у питању. Тек други, трећи, пети, десети пут кад дијете дође у контакт са тим алергеном, јављају се симптоми.

Постоји више начина за дијагностиковање алергија. Дјеца се најчешће тестирају на 12 инхалаторних алергена, док је код одраслих повећан број алергена на који се тестирају.

Посљедњих година алергије су у експанзији, па се претпоставља да око 20 одсто популације у свијету болује од неког облика алергије. Ако сте и ви међу њима, озбиљно схватите упозорења љекара - не занемарујте алергијске реакције, већ на вријеме потражите помоћ.