latinica  ћирилица
01/05/2014 |  19:33 | Аутор: Агенције

Како препознати генетски модификовану храну?

За сад нема правог начина и универзалног рјешења већ се морамо ослонити на свој здрав разум, логику и инстинкт, као и на властито истраживање о добављачима сировина произвођачима хране, информисању преко медија и новина.

Принципи:

ГМО храна је: љепша, округлија, сјајнија, уједначене величине и изгледа, сјајне боје, без модрица и оштећења, без имало трулежи и ожиљака. У природи нисмо сви исти. Неко је виши, неко нижи неко дебео, а неко мршав. Исто важи и за природно воће и поврће. Купујте квргаво, неправилно воће и поврће, такорећи ружног изгледа. Гледајте да је воће и поврће различитих боја, величина и облика. Ништа неће да зафали ако је воће и поврће мало ударено, и да показује знакове да је живо, тј. да мало трули. На полицама гдје има таквог воћа и поврћа, велике су шансе да нису ГМО.

Купујте од сељака који сами узгајају и употреби сазнање из прве ставке. И сељаци сеју ГМО у незнању и хране стоку ГМО производима (најчешће кукурузом). Месо таквих животиња би у принципу требало изгледати исто као и код нормалних, али ви ипак обратите пажњу на изглед јетре (џигерице) и бубрега. Ако вам дјелује болесно, боље одустаните од куповине јер су те животиње можда биле храњене са ГМО сточном храном. Зна се шта је болестан изглед, а шта здрав. Болесно је блиједо, сиво, жуто, слабо прокрвљено, са оштећењима и израслинама која не дјелују нормално. Здраво је розе и црвено месо.

Морате се информисати:

Занемарите лијепо паковање. Профитабилност ГМО биљака, воћа и поврћа дозвољава произвођачима да потроше новац на лијепа паковања.

Информишите се на интернету о земљама које узгајају ГМО. Уколико је нешто поријеклом из земље која је увела ГМО, највјероватније и јесте ГМО. Буди двоструко пажљив. Прати вијести о земљама које забрањују производњу и увоз ГМО као што су Француска, Мађарска. Тако ћете бити бар донекле сигурни да производ није ГМО. Исто важи за земље који су највећи произвођачи ГМ хране. САД, Аргентина, Брази, Кина и Индија која производи ГМ памук.

Покушајте да искључите из исхране све оно што има највише шанси да буде ГМО. Нажалост, то је најчешће месо животиња које се хране ГМО храном. То су и популарне грицкалице, чипсеви и слично јер великим компанијама одговара да им сировина буде уједначене величине и састава.

Монсантови радници не једу храну коју узгајају, љекари који вакцинишу туђу дјецу, не вакцинишу себе ни своју дјецу. Властодршци који игноришу и заташкавају присуство ГМО у Србији, нешто морају да једу. Треба да откријемо шта. Можда постоји начин идентификације или само информација о томе шта јесте, а шта није ГМО. Зато опрез у продавницама. ГМ храна је најјефтинија, а здрава храна је по правилу безобразно скупа што је често чини  недоступном сиромашнијем дијелу становништва. Старо правило које чува здравље је исхрана сезонским воћем и поврћем. Ако у продавницама видите воће и поврће којем није вријеме, оно је најчешће увезено (обратити пажњу на земљу одакле долази) или је узгајано у пластеницима уз употребу свих био-технологија, поспјешивача раста и пестицида.

92% соје на свијету је ГМО! По подацима ИСААА (Мећународне службе за набавку пољопривредно-биотехнолошке документације), као и подацима Европске Уније, од 2007. године, када је свјетска производња соје била 58,6 % генетски модификована (ГМО), преко 2010., када је износила 80 %, до данас - ГМО соја је 92 % укупне свјетске производње ове житарице. Овај податак говори много сам за себе. Мале су шансе да ћете баш ви наићи на тих 8% соје која није ГМО. 

Везано за ГМО памук. Симптоми моргелонс обољења су примјећени масовно код кинеских радника, често дјеце која раде са ГМО памуком. Кина је уз Америку, Бразил, Аргентину и Индију највећи прозвођач ГМО. У додир са таквим памуком се може доћи купујући кинеску робу, постељину, тканину, играчке, па и одјевне предмете чувенијих марки чији се производи израђују у Кини.