КЦ Бањалука: Први пут урађена перкутана вертебропластика
"Љекари Клиничког центра Бањалука се континуирано оспособљавају за увођење нових метода лијечења пацијената, а након едукације из ове области, коју су у организацији Клиничког центра Бањалука обавили љекари Клинике за трауматологију у Салцбургу-Аустрија, успјешно је изведен још један оперативни захват", саопштено је из Клиничког центра Бањалука.
Оперативни тим су сачињавали љекари Никола Бојић, Зоран Бјелогрлић, Милорад Маран, Харис Вехабовић, Љубиша Томић, Сања Јеличић, инструментари Мира Раца, Горан Томашевић и Дијана Лукић.
Из Клиничког центра наводе да компресивни преломи пршљенских тијела настају као посљедица слабљења његове грађе, односно губитка коштаног ткива што резултира смањеном чврстином. Најчешћи узрок ових промјена је остеопороза. Овакви преломи пршљенског тијела су први клинички знак остеопорозе.
Исто тако уколико су пршљенска тијела захваћена метастазама малигних тумора или бенигним туморима крвних судова долази до разарања коштаног ткива. У тако измјењеним условима, могуће је да при минималним траумама као што су покрети, нагло сједање или лакши падови, дође до такозваног компресивног прелома пршљенског тијела.
Настанак прелома праћен је боловима који се појачавају при сједењу, ходу и обављању свакодневних активности.
"Принцип извођења ове минимално инвазивне методе је да се колабирано пршљенско тијело, под контролом радиоскопије, пунктира иглом и кроз њу убризга специјална врста двокомпонентног цемента", наводи се у саопштењу Клиничког центра Бањалука.
Након убризгавања цемент се стврдњава и ствара цементно-коштани блок са фрагментима преломљеног пршљенског тијела, доводећи до смањења или нестанка болова.
Код оваквих оперативних захвата постоперативни ток је бржи, а пацијент је у стању одмах након буђења да хода. Оперативни захват траје 15 до 30 минута.
Из Клиничког центра Бањалука поручују да ће и у будућности наставити улагати у едукације својих кадрова, како би апсолутно овладали најновијим начинима лијечења пацијента.