Коштуњаво воће смањује шећер и масти у крви?
Коштуњаво воће је богато разним хранљивим материјама, као што су протеини, масне киселине, влакна и витамини, а нова истраживања показују да могу да помогну у борби против болести. Двије недавне студије су показале да конзумирање око 50 грама коштуњавог воћа дневно смањује и стабилизује ниво масти и шећера у крви.
Истраживачи су закључили да исхрана богата коштуњавим воћем може да помогне особама са дијабетесом или метаболичким синдромом да контролишу своје здравствено стање.
"Питајте свог дијететичара да ли треба да једете више коштуњавог воћа."
Главни аутор обје студије је др Џон Л. Сивенпајпер из Клиничког центра за исхрану и модификацију фактора ризика при Сент Мајкл болници у Торонту. Др Сивенпајпер и његов тим објашњавају да у коштуњаво воће спадају бадем, бразилски орах, индијски орах, лешник, макадамија орах, пекан орах, пињоли, пистаћи, орах и кестен. Богати су незасићеним мастима (познатим као "добре" или "здраве" масти).
Једно истраживање је обухватило 12 студија објављених до априла 2014. године са укупно 450 учесника. Оне су се бавиле поређењем резултата теста "HbA1c" и јутарњег нивоа шећера у крви код пацијената са дијабетесом чија исхрана је била богата коштуњавим воћем и оних који нису јели коштуњаво воће.
"HbA1c" је тест који мјери просјечан ниво шећера у крви у периоду од три мјесеца, док јутарњи ниво шећера у крви мјери ниво шећера у крви након осам сати од посљедњег оброка.Просјечна количина коштуњавог воћа у исхрани у првој студији износила је 56 грама, уз контролу у свакој студији у просјеку након осам недјеља.
Резултати су показали да је код учесника који су јели коштуњаво воће значајно смањен ниво "HbA1c" и јутарњег шећера у крви у поређењу са учесницима чија исхрана није укључивала коштуњаво воће. Истраживачи кажу да ови резултати показују да особе са дијабетесом могу да побољшају контролу и стабилизују своје здравствено стање (контролом и стабилизацијом нивоа шећера у крви) укључивањем коштуњавог воћа у исхрану.
Друго истраживање је обухватило 49 студија објављених до априла 2014. године које су упоређивале ефекте исхране богате коштуњавим воћем у односу на критеријуме повезане са метаболичким синдромом.
Метаболички синдром описује групу фактора ризика који повећавају ризик од болести срца, дијабетеса, можданог удара и других здравствених проблема. Сматра се да пацијент има метаболички синдром ако код њега постоје три од сљедећих фактора ризика: велик обим струка, висок ниво масти у крви, низак ниво "доброг" холестерола, висок крвни притисак или висок јутарњи крвни притисак.
Ово истраживање је обухватило 2.226 учесника који су били или здрави или су имали дислипидемију (изузетно висок ниво масти у крви), метаболички синдром или дијабетес.
Просјечна количина коштуњавог воћа у исхрани богатој коштуњавим воћем износила је 50 грама дневно.
Резултати су показали да је исхрана богата коштуњавим воћем значајно смањила ниво "HbA1c", јутаррњег шећера у крви и масти у крви код учесника.
Истраживачи су установили да конзумирање коштуњавог воћа нема никаквог утицаја на контролу обима струка, ниво "доброг" холестерола или крвни притисак међу учесницима.
У другој студији су др Сивенпајпер и његов тим закључили да су учесници постизали најбоље резултате када су рафинисане угљене хидрате (угљене хидрате који се веома брзо варе и доводе до скока нивоа шећера у крви) замјенили коштуњавим воћем умјесто засићеним мастима.
Учесници у обје студије су у просјеку јели око 1 1/2 порције коштуњавог воћа дневно. Истраживачи су препоручили да особе које имају или су под ризиком од дијабетеса или метаболичког синдрома уврсте ову количину коштуњавог воћа у своју свакодневну исхрану.
Аутори напомињу да једна порција коштуњавог воћа подразумјева око 1/4 шоље, или 30 грама, а да људи у Сјеверној Америци најчешће у просјеку једу мање од једне порције дневно.
"Педесет грама коштуњавог воћа може једноставно да се убаци у исхрану као ужина или замјена за масти животињског поријекла или рафинисане угљене хидрате", каже др Сивенпајпер у саопштењу за медије.
Др Сивенпајпер додаје да, упркос високом садржају масти код коштуњавог воћа, њихове здраве незасићене масти не изазивају пораст тјелесне тежине.
"Коштуњаво воће је још један од начина да људи задрже здрав ниво шећера у крви у оквиру обрасца здраве исхране", каже он.
Према ријечима аутора, америчка Агенција за храну и лијекове је установила да коштуњаво воће помаже и у смањењу ризика од болести срца.
Аутори ових студија напомињу да су оне ограничене кратким периодом контроле, различитим факторима студије и укупном немогућношћу да се укључе спољашњи фактори који можда нису уврштени у податке.
Студије су објављене 29. и 30. јула у часописима BMJ Open и PLOS ONE.
Обје студије су финансиране средствима које су обезбједили Фондација за истраживања и едукацију у исхрани Међународног савјета за коштуњаво воће и Канадски институт за здравствена истраживања, пише DailyRX.com.