latinica  ћирилица
30/08/2014 |  19:47 | Аутор: Б92

Инфективне болести постају све заразније

Професор др Мијомир Пелемиш, инфектолог: Узрочници обољења се генетски мијењају, имамо све више инфекција, враћају нам се неке старе, а пријети нам и појава потпуно нових, непознатих зараза.
Прање руку - Фото: илустрација
Прање рукуФото: илустрација

Медицина и фармацеутска индустрија претходних деценија биле су окренуте лијечењу и терапији хроничних незаразних обољења, због њиховог све већег утицаја на људско здравље, квалитет живота и повећану смртност. Али, епидемије инфективних болести, како вирусних, тако и бактеријских, упозоравају нас да о овим болестима, њиховој превенцији и тражењу нових лијекова мора много више да се мисли.

Тренутно актуелна епидемија еболе, од које је до сада умрло више од 1.300 људи, и од које страхује скоро читав свијет, потврђује да се и саме инфективне болести мијењају и постају заразније и опасније по људски род.

Начини комуникације, путовања и чињеница да је свијет “глобално село“, чине да се инфективне болести преносе и у оне крајеве свијета гдје раније нису могле да стигну, упозоравају епидемиолози. Инфектолози, пак, објашњавају да се срж проблема крије у томе што се и сами узрочници, бактерије и вируси и њихов генетски материјал - мијењају!

- Морамо да се пробудимо и схватимо да инфективне болести нису нестале, да нам се враћају неке старе, да имамо све више инфекција, а да нам пријети појава и потпуно нових непознатих инфективних болести - упозорава професор др Мијомир Пелемиш, инфектолог и клинички фармаколог, директор Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије.

Каква је тренутна ситуација?

- У ово вријеме актуелне су разне инфективне болести, а најчешће су цревне инфекције, како оне узроковане бактеријама, тако вирусне. Када су у питању бактеријске инфекције, најчешће су узрочници салмонела, шигела и ешерихија коли, која изазива путничке проливе. Од вирусних инфекција, највише има оних узрокованих норовирусима. Љети (а посебно у околностима поремећеног водоснабдијевања) чешћа је појава и хепатитиса А (заразне жутице). У овом периоду се појачано јављају и болести које преносе комарци (грозница Западног Нила), крпељи (Лајмска болест) или глодари (хеморагијска грозница са бубрежним синдромом).

Страховали смо од епидемије вируса Западног Нила послије поплава, а до ње, ипак, није дошло.

- Прошле године смо имали епидемију изазвану овим вирусом. Ове године, иако смо имали благу зиму, хладније љето и велике поплаве, дакле све услове за епидемију, епидемије нема. Засада имамо само појединачне случајеве обољења, које је најопасније за тешке хроничне болеснике и старије особе. Како код већине заражених болест прође асимпоматски, вјероватно у томе лежи разлог изостанка епидемије: прошле године велики број људи је дошао у контакт са зараженим комарцима и практично без симптома прележао болест. Уз то треба нагласити да не носи вирус сваки комарац, крпељ, бува, и да самим тим није сваки убод инфективан.

Није било ни повећања цревних зараза.

- За то је најзаслужнија добра организованост здравственог система, одличан рад свих служби укључених у збрињавање ове катастрофе и посебно добар рад служби за превенцију заразних болести. Они су били на терену и едуковали становништво како да се чува од инфективних болести, које хигијенске мјере да предузима. Тако да засада нисмо имали очекиване епидемије.

Које су то “нове“ инфективне болести које сада виђате у већој мјери?

- У посљедње вријеме актуелне су условно речено “нове“ болести попут туберкулозе, псеудомембранозног колитиса и проблеми са различитим инфекцијама које проузрокују мултирезистентне бактерије. Туберкулоза је болест која није ишчезла. Јавља се углавном због смањене отпорности организма, док лоши животни услови нису више од толиког значаја, а све је већа отпорност бацила туберкулозе на постојеће антитуберкулозне лијекове. Оно што је посебно важно истаћи је да треба имати на уму појаву све већег броја обољелих од ванплућне туберкулозе, (туберкулоза бубрега, јајника, јетре, слезине, лимфних жлезда), која се много теже открива и лијечи.

 Шта се промијенило у узрочницима инфективних болести, па се опет сусрећемо са епидемијама?

- Према најновијим стручним подацима, сматра се да долази до измјене генетске структуре вируса и због тога настају епидемије, које се разликују од оних у претходним деценијама, јер је узрочник промијенио своју грађу и постао вирулентнији. Примјер за то су вируси грипа који су претходних година погађали свијет (Х5Н1 и Х1Н1). Према подацима Свјетске здравствене организације вирус који је довео до појаве епидемије еболе у западној Африци ове године такође је измијенио своју генетску грађу и тако постао опаснији, лакше се шири и изгледа да доводи до веће смртности. И знатно је теже контролисати епидемију.

Да ли нам, условно речено, већа опасност пријети од вируса или бактерија?

- За неке вирусне болести немамо терапију која дјелује на узрочника, већ је лијечење само симптоматско. За друге као што су херпес вирусне инфекције, грип, ХИВ, неки вирусни хепатитиси терапија постоји, а за још неке болести терапија је предложена и у процедури је увођења. С друге стране, иако имамо проблем са све већим бројем бактерија отпорних на антибиотике, и даље имамо на располагању велики број ових лијекова.

Бактерије отпорне на већину или све постојеће антибиотике су велика опасност за човјечанство.

- И у нашој земљи имамо појаву бактерија отпорних на све антибиотике, али стање још није забрињавајуће, као што је у неким земљама у свијету. Такође у сталном је порасту број гљивичних инфекција, које полако постају све већи проблем здравственог система. Како је превенција увијек боља од лијечења требало би радити на развоју нових вакцина за одређене болести које угрожавају људску популацију, а постојеће вакцине редовно примењивати према календару вакцинације.

Зашто долази до све веће отпорности бактерија на антибактеријске лијекове?

- Један од главних разлога је нерационална примјена антибиотика, као и неблаговремена дијагноза болести. И бактерије, као и вируси, мијењају генетску грађу. На примјер, код псеудомембранозног колитиса, пролива који настају послије дуге и нерационалне употребе антибиотика, бактерија Clostridium difficile је измијенила грађу и постала патогенија. Да бисмо смањили ову опасност, потребно је спроводити строгу контролу прописивања антибиотика, да љекари резервне антибиотике чувају за најтеже бактеријске инфекције, а за лакше да користе старе и провјерене анбитиотике. Нових антибиотика нема довољно на тржишту, а неће их скоро ни бити у већем броју, јер за развој само једног новог лијека треба више од 10 година.

"Увезене" болести

Неке инфективне болести нису присутне код нас, али то не значи да од њих не пријети опасност?
- Имамо регистроване обољеле од неких болести којих нема код нас. То су “импортоване“ болести, које најчешће доносе наши грађани по повратку из иностранства. Такав је случај са маларијом, које нема у нашој земљи али има доста људи који путују у земље гдје има ове болести и доста других, попут разних хеморагијских грозниица (денга, жута грозница за коју срећом постоји вакцина), неких одавно и својевремено присутних бактеријских болести (куга и колера), затим инфекције диморфним гљивама (углавном нападају плућа и већином су везане за Сјеверну и Јужну Америку), као и болести које изазивају паразити попут трипанозомијазе и филаријазе, као и многих других.

Хигијена и имунитет најважнији

Рекли сте да је превенција увијек боља од лијечења. Шта то подразумијева?
- У спрјечавању болести најважније су правилне хигијенске мјере. Прање руку је апсолутно на првом мјесту. То се показало као нарочито важно код инфекција бактеријом Clostridium difficile, гдје је пола рјешења у хигијени и правилном чишћењу простора. Ово се такође односи и на све друге инфекције настале у болничкој средини или у колективима. Отпорност организма је други важан фактор превенције. Здрави људи без хроничних болести много лакше преброде већину инфекција.